Da li ste znali da je našim bakama bilo sasvim prirodno i svakodnevno da viđaju brašno u rinfuzi? U toku sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka, pojavila se masovna upotreba jednokratnih plastičnih kesa kao i upotreba ambalaže za proizvode koji prethodno nisu bili pakovani.
Naši stari nisu imali izbor kupovine različitog tropskog voća, niti su mleko kupovali iz plastičnih flaša. Bake su u trgovinskim radnjama nailazile na sveže lokalno voće i povrće koje se pakovalo u papirne kese, a napici su se nalazili u staklenim bocama koje su se vraćale.
Iako smo ranije, svesno ili nesvesno, bili više zaštitnički nastrojeni ka prirodi, industrijalizacija, i uz nju neokapitalizam, podstakli su prekomernu upotrebu prirodnih i sintetičkih materijala kako bi se zadovoljile potrebe sve brojnije populacije na zemlji – nas.
Tada, ekološki kriterijumi gledani su kao ekonomsko opterećenje, dok se sada u postindustrijskoj eri, zajedno s energetskim kriterijumima, posmatraju kao neophodnost.
Masovna proizvodnja zasnovana na tradicionalnim principima dovela je do tendencije porasta količine otpadnog materijala i kada je problem zaštite životne sredine preuzeo primat ka održivom razvoju, glavni fokus je premešten na stvaranje novog koncepta proizvoda sa drugačijim vrednostima.
Problem zaštite životne sredine jedan je od osnovnih faktora zbog kojeg se, ekološki odgovorne kompanije, sve više opredeljuju za papirne ambalaže u koje pakuju svoje proizvode.
U skladu sa ekološkim principima, teži se ka tome da papirna ambalaža postane važan deo celokupnog identiteta jednog proizvoda. Na taj način doprinosi se smanjenju zagađenja vazduha, vode i zemljišta, kao i očuvanju estetske dimenzije čiste i zdrave životne sredine.
Kartonska i papirna ambalaža javljaju se kao najprihvatljivije opcije, a njihove prednosti su mnogobrojne jer su oba materijala laka, imaju dobra mehanička svojstva, lako se oblikuju i što je najvažnije –lako se razgrađuju.
Od kada je 1867. godine nađen proces dobijanja celuloze od drveta do današnjeg dana, skoro svi papiri se dobijaju njegovom preradom ili preko reciklaže koristimo postojeći karton i papir.
Osnovne vlaknaste sirovine kao što su drvenjača, tehnička celuloza i poluceluloza čine oko 90% ukupne sirovine za izradu papira, a kako bismo potpomogli proces proizvodnje papira, moramo biti upoznati s činjenicom da nije potrebno obrađivati nove drvenaste biljke već samo razvrstavati otpad prema svom poreklu.
U Novom Sadu postoji nekoliko reciklažnih centara koji su specijalizovani za papir. U našem gradu, takođe, postoje kompanije koje se bave proizvodnjom ekološki prihvatljivih ambalaža, a sve više udruženja za mlade, kroz različite projekte aktivnosti, podstiče upotrebu cegera odnosno platenenih torbica kao zamenu za jednokratnu plastičnu kesu.
Pojedine prodavnice u svetskim metropolama prelaze na čisto rinfuznu robu sa idejom da potrošač dolazi sa svojim cegerom, teglom ili posudom. Da li Vas interesuje takav vid kupovine?
Grad Novi Sad doneo je Odluku o zabrani korišćenja plastičnih kesa na mestu prodaje roba i usluga, čija je primena započeta od 1. januara 2021. godine, a dopušteno je koristiti kese koje su biorazgradive.
S obzirom da se ne smemo voditi dobro poznatom, simboličnom rečenicom Luja XV „posle mene potop“, potrebno je preduzeti sve neophodne mere i poslušati priče naših baka koje su veći deo namirnica kupovale bez ikakvih plastičnih omota.
Potrebno je kritički razmotriti da li nam nove tehnologije pakovanja i čuvanja hrane zaista pomažu ili stvaraju nepotreban otpad, a s ciljem da se proizvod bolje proda.
EkOtisak radionica 24. februara – Zašto brza moda nije rešenje?
Preuzmite android aplikaciju.
