Замислити живот без шећера може деловати немогуће – налази се у готово свему што једемо. Али, колико је заправо превише? Америчко удружење за срце препоручује да жене не уносе више од шест кашичица шећера дневно, а мушкарци највише девет. То одговара количини од 25 до 36 грама, односно око 100 до 150 калорија дневно. Светска здравствена организација (СЗО) поставља горњу границу на 50 грама дневно, али саветује да се не прелази 25 грама.
Да ли вам то звучи много или мало? Када знамо да једна лименка обичног Coca-Cole садржи 39 грама шећера, а чак и „здраве“ опције попут гранола плочице (8 грама) или грчког јогурта са боровницама (14 грама) крију скривене количине шећера – лако је стећи јаснију слику. Већина нас унесе барем дупло више шећера него што је препоручено.
Скривени шећер – више него што мислите
Највећи део шећера који уносимо не долази из слаткиша које свесно бирамо, већ из скривених извора: колача, сокова, разних грицкалица и процесуиране хране. Шећер се често крије и иза различитих имена на декларацијама, па га није увек лако препознати.
Ево неких честих назива под којима се шећер може појавити:
Сахароза – хемијски назив за обичан бели шећер
Глукоза, глукозни сируп, декстроза – чести у индустријски прерађеним производима
Фруктоза – воћни шећер, присутан и у кукурузном сирупу
Кукурузни сируп са високим садржајем фруктозе – често коришћен у газираним пићима
Малтоза – шећер из слада, присутан у пиву и хлебу
Лактоза – млечни шећер
Инвертни шећер – нуспроизвод разлагања сахарозе, чест у кондиторским производима
Мед – природан, али и даље шећер
Сирупи од агаве, јавора или пиринча – алтернативни заслађивачи који садрже шећер
Укратко: све што се завршава на „-оза“, као и сви сирупи и заслађивачи – готово сигурно садрже шећер.
Знакови да уносите превише шећера
У ери прерађене хране и агресивног маркетинга тешко је препознати да нам је унос шећера измакао контроли. Дерматолошкиња и специјалиста нутриционистичке медицине, др Лела Ахлман, наводи следеће симптоме као могуће знакове прекомерног уноса шећера:
Гојење и стална глад
„Шећер је калоричан, али главни проблем је што не засити“, каже др Ахлман. „Подиже шећер у крви краткорочно, али пошто не садржи влакна, брзо огладните и једете више него што је потребно – што води ка вишку килограма.“
Акне
„Шећер подиже ниво инсулина и хормона ИГФ-1 (инсулин-лике гроwтх фацтор 1), који стимулишу лојне жлезде. То може довести до зачепљења пора и упала – односно појаве акни“, објашњава др Ахлман.
Напади глади и промене расположења
„Након што шећер брзо подигне ниво глукозе у крви, инсулин га нагло обара – често испод нормалног нивоа. Овај феномен, познат као хипогликемија, изазива изненадне нападе глади, а код неких и промене расположења и раздражљивост.“
Упале и ослабљен имунитет
„Када унесемо више једноставних шећера него што танко црево може да преради, они завршавају у дебелом цреву где хране лоше бактерије“, каже Ахлман. „Ове бактерије луче ендотоксине који могу доспети у крвоток, изазивајући тихе упале које убрзавају старење и слабе имуни систем.“
Убрзано старење коже
„Висок унос шећера води ка стварању АГЕс молекула (адванцед глyцатион енд продуцтс) који оштећују колагенска влакна“, упозорава докторка. „Колаген постаје крут и ломљив, кожа губи еластичност, а тело све теже обнавља оштећења.“
Преузмите андроид апликацију.
