Злато је претекло евро по уделу у девизним резервама централних банака, показују данас објављени подаци Европске централне банке (ЕЦБ).
Како се наводи, удео злата у девизним резервама централних банака достигао је 20 одсто на крају 2024, док је удео евра пао на 16 одсто, а долар задржао лидерску позицију са 46 одсто удела.
Ова промена, потврђена у годишњој анализи међународне улоге евра, долази након вишегодишњег таласа куповине злата који су предводиле управо централне банке, преноси Блумберг.
Од 2022. године, банке су годишње куповале више од 1.000 тона злата – дупло више од просека из претходне деценије – чиме су резерве достигле нивое последњи пут забележене седамдесетих година прошлог века.
Банка наводи да је највећи скок у тражњи за златом покренут након почетка рата у Украјини када је капитал преусмерен из западног финансијског система ка “сигурним уточиштима” попут злата, а растуће стопе инфлације и страх од нових санкција додатно су подстакли овај тренд.
Посебно изражен пораст удела злата у девизним резервама забележен је код земаља које имају ближе геополитичке везе са Кином и Русијом, наводи ЕЦБ.
Куповине су се интензивирале упркос глобалном расту каматних стопа, што је некарактеристично за злато које не доноси принос, али је у овом случају послужило као заштита од системских ризика.
Цена злата удвостручила се од краја 2022. године, а сада се креће око 3.380 долара по унци. Ова рекордна вредност додатно је подигла номинални удео злата у глобалним резервама, потискујући евро и сигнализирајући промену у структури међународних финансијских токова, преноси Танјуг.
Преузмите андроид апликацију.
