Svetska cena zlata je u proteklih godinu dana skočila za čak 20%, a u poslednjoj deceniji za preko 80%. Pored toga centralne banke širom sveta kupuju sve više žutog metala – u protekle dve godine ove institucije su kupile preko 2000 tona zlata, među njima prednjače Kina i Turska.
Narodna banka Srbije je takođe uključena, od 2012 do danas zlatne rezerve Srbije su skočile za preko 30 tona i danas stoje na 46,5 tona – najviše na Zapadnom Balkanu.
Šta čini zlato tako atraktivnom investicijom za centralne banke i privatne investitore?
Ne tako davno čitav svet je bio pod zlatnim standardom i sve papirne valute su bile potkrepljene žutim metalom. Ovo je nekada bila praksa širom sveta, centralne banke bi obavezale svoju emisiju novca sa količinom zlata koje poseduju. Ljudi su mogli svoj novac da ponesu u banku i zauzvrat dobiju ekvivalentnu količinu zlata.
Tokom perioda zlatnog standarda tržišne fluktuacije su bile manje drastične i inflacija je bila, koliko toliko, pod kontrolom.
Nažalost, tokom 20. veka, uoči silnih ratova, revolucija, i geopolitičkih tenzija, većina vlada je napustila zlatni standard. On je smetao vladama da vrše slobodnu emisiju novca, koja im je trebala kako bi finansirali vojne operacije kroz inflaciju i obveznice.
Poslednja valuta, ujedno i najbitnija jer je svetska rezervna valuta, koja je napustila zlatni standard je američki dolar. Predsednik Ričard Nikson 1971. donosi najradikalniju odluku u modernoj monetarnoj istoriji – suspenduje zlatni standard.
Očekivana posledica ove odluke je bila čitava decenija stagflacije u zapadnom svetu, jer su se valute štampale bez ikakvog pokrića.
Preuzmite android aplikaciju.
