Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je danas da su odnosi Srbije i EU tokom proteklih 20 godina, od Solunskog samita, išli uzlaznom linijom, da je ostvaren napredak na mnogim poljima, ali da je „na stolu još mnogo nerešenih pitanja“ na koje je potrebno dati odgovor.
„Mnogo stvari se dogodilo i odnos EU i Srbije više nije isti. Naši odnosi su sazreli u vezi s mnogo pitanja od tada. Dogodila se vizna liberalizacija nekoliko godina nakon Solunskog samita, a „usidrili smo“ Srbiju u ekonomiju EU na veoma značajan način – jakim investicijama“, rekao je Žiofre na na panelu „Solunski entuzijazam – 20 godina kasnije“ koji je organizovao „Evropski pokret“ u Srbiji i „Fridrih Ebert“ fondacija Beograd u okviru serije panela „Razgovori o budućnosti Srbije“.
Dodao je da su poslednjih godina čak 60 odsto direktnih stranih investicija u Srbiju „donele“ kompanije iz EU, da je trgovinska razmena procvetala, da veliki deo spoljnotrgovinske razmene Srbije otpada na zemlje EU, a da su poslednjih godina povećana i finansiranja sredstvima iz fondova EU.
„U poslednje tri godine alocirali smo 400 miliona evra kako bi smo pomogli izgradnju infrastrukture u Srbiji, ali i pomogli pravosudne, obrazovne reforme“, naveo je Žiofre.
Dodao je da se dosta toga promenilo i u samoj EU u poslednjih 20 godina.
„Videli smo da su se stvari dramatično promenile. Svedoci smo mnogih kriza. Dogodio se Bregzit, finansijska kriza, kovid kriza. Dogodila se i migraciona kriza koja je zajednička jer je i Srbija njom direktno pogođena“, rekao je Žiofre.
Naglasio je da su te krize stvorile mnoge probleme iz kojih su se izrodila neka nova rešenja.
„Naravno EU menja i svoju ekonomiju, jer „zeleni dogovor“kao reakcija na klimatske promene zahteva velike promene u mnogim oblastima“, istakao je Žiofre i dodao da te promene EU očekuje od svih kandidata članica pa i od Srbije.
Žiofre je dodao da se najveća promena i izazov u politici EU dogodila 24. februara 2022. godine, kada je Rusija napala Ukrajinu.
„Razumemo da ovaj dugotrajni proces pridruživanju u kome Srbija učestvuje sa drugim zemljama zapadnog Balkana od Solunskog samita do danas ne može biti neograničeno dug. Danas imamo nove zemlje kandidate – Moldaviju i Ukrajinu. Gruzija je izrazila interes takođe. I znamo da s ciljem da ojačamo zajedno, moramo i oživeti proces pridruživanja“, rekao je Žiofre.
Potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač napomenula je da Odbor za evropske integracije postoji od kada je Srbija započela pregovore o pridruženju sa EU a da je činjenica da se u poslednjih godinu i po dana na polju pregovora o pristupu EU „ništa spektakularno nije dogodilo“.
„Nismo otvorili novi klaster. Nismo čak otvorili ni ona poglavlja koja stoje već dugo u proceduri. Jasno je da je sve to najviše zbog geopolitičke situacije i zbog rata u Ukrajini“, navela je Kovač.
Dodala je da je poslednjih godinu i po dana „uslov svih uslova“ usklađivanje spoljne politike Srbije sa Briselom i dijalog Beograda i Prištine.
„Nekako proširenje uopšte nije popularna tema, ali je ponovo došla u fokus čim su Moldavija i Ukrajina dobile status kandidata. BiH je dobila status kandidata. Severna Makedonija i Albanija su ušle u proces pregovora. Samo u Srbiji i Crnoj Gori u poslednjih godinu dana se ništa spektakularno ne dešava“, ocenila je Kovač.
Kovač je dodala da je takođe važno objasniti građanima zašto je važno da Srbija pristupi EU jer, kako je dodala, iz godine u godinu raste evroskepticizam.
U Grčkoj je 21. juna 2003. godine održan samit EU na kom su tadašnji šefovi država te zajednice usvojili deklaraciju o Zapadnom Balkanu, poručivši zemljama koje geografski pripadaju tom prostoru da su dobrodošli u EU, a da će brzina procesa pridruživanja zavisiti od samih zemalja kandidata ponaosob.
Od 2003. pa do danas od zemalja koje su pripadale „jugosferi“ EU su pristupile samo Slovenija (2004. godine) i Hrvatska (2013. godine).
Hil: Priština će snositi posledice jer nije poslušala savete SAD
Preuzmite android aplikaciju.
