Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre naveo je da je tokom mađarskog predsedavanja napravljeno u samoj Uniji dosta pomaka kada je reč o politici proširenja dodajući da bi to trebalo da se nastavi i tokom predsedavanja Poljske i ukazujući da je pravo vreme da se ubrza proces reformi.
Žiofre je povodom konferencije „Od Mađarske do Poljske: Novi institucionalni ciklus, obnovljene ambicije“, koju su organizovali Delegacija EU u Srbiji i Centar za evropske politike, kazao da se preuzimanje predsedavanja Poljske od Mađarske dešava u veoma specifičnom trenutku za Srbiju, za EU i za politiku proširenja.
U Strazburu će od 16. do 19. decembra biti održana plenarna sednica Evropskog parlamenta, Samit EU-Zapadni Balkan biće održan u sredu 18. decembra, a Žiofre kaže da je ostalo još nekoliko dana pred novi napredak u procesu proširenja za zemlje Zapadnog Balkana.
„Nalazimo se usred važnih razgovora u Briselu, uključujući i Srbiju i kako da stvari unapredimo. Mislim da će poljsko predsedavanje nastaviti taj posao“, kazao je Žiofre.
Prema njegovim rečima, uspostavljena je dobra politička dinamika za napredak i ubrzanje proširenja.
„Videli smo toliko napretka pod mađarskim predsedavanjem, toliko napretka sa Zapadnim Balkanom, kao i sa Ukrajinom i Moldavijom. Siguran sam da će se taj napredak nastaviti. Sada je zaista trenutak da se intenziviraju i ubrzaju reforme u svim zemljama, a posebno u Srbiji“, naveo je.
Podsećajući da se Srbija obavezala da će ispuniti sve kriterijume za proširenje do kraja 2026. godine, Žiofre kaže da to znači da „bi trebalo da se zasuku rukavi i uradi mnogo više na sprovođenju reformi“.
Najavljuje da će EU zajedno sa Srbijom to i raditi tokom poljskog predsedavanja.
Ambasador Mađarske u Srbiji Jožef Zoltan Mađar naveo je da je Srbija po pitanju napretka u evrointegracijama napravila velike korake u prethodnih šest meseci mađarskog predsedavanja.
Navodeći da su rezultati vidljivi što se tiče određenih zahteva prema Srbiji od EU, Mađar kaže da je napredak Srbije konstatovan i u Godišnjem Izveštaju Evropske komisije, kao i da je Srbija izdala non-pejper u kojem se obavezala na preuzimanje velikih koraka.
„Mi se nadamo da će u Briselu narednih dana zemlje članice prepoznati rezultate koje je napravila Srbija i da će dati saglasnost i zeleno svetlo da se Srbija pripremi za otvaranje Klastera 3“, kazao je Mađar.
Govoreći o mađarskom predsedavanju Savetom EU koje se približava kraju, Mađar kaže da ne mogu da budu nezadovoljni i ukazuje da se poklopilo sa tranzicionim periodom u institucijama EU.
Posebnu pažnju su, kako navodi, posvetili ekonomskom oporavku Evropske unije i politici proširenja.
Mađar poručuje da se proširenje mora zasnivati na zaslugama i da mora biti i na dalje konzistentno.
„Nadamo se da će predsedavanje Poljske biti isto konzistentno i da će se zapravo ceniti sve ono što su učinile zemlje kandidati“, kazao je Mađar i podsetio u tom smislu da je za vreme mađarskog predsedavanja sa Albanijom otvoren početni Klaster, a da se nadaju da će Crna Gora ovih dana preliminarno zatvoriti određena poglavlja.
Poljska od Mađarske preuzima predsedavanje od 1. januara, a otpravnica poslova u Ambasadi Poljske u Beogradu Kamila Duda-Kavecka kaže da će njihova glavna tema biti bezbednost.
„Radićemo na pitanjima bezbednosti u svim mogućim dimenzijama, od spoljne bezbednosti, unutrašnje bezbednosti, kao i ekonomije, hrane i zdravlja. Smatramo da je trenutna geopolitička situacija ozbiljna i da je bezbednost tema o kojoj svi brinu i o kojoj svi žele da razgovaraju“, kazala je Duda-Kavecka.
Prema njenim rečima, bezbednost znači i promovisanje evropskih vrednosti u neposrednom susedstvu Evropske unije.
„To znači da će proširenje sigurno biti tema na vrhu prioriteta tokom našeg predsedavanja“, kazala je Duda-Kavecka.
Kako kaže, tokom narednih šest meseci očekuju se veoma opipljivi koraci i podvlači da je proširenje EU i za Poljsku, kao i za druge zemlje članice, proces koji je zasnovan na zaslugama.
„Ne može biti napretka bez zasluga, bez koraka koje su preduzele zemlje kandidati“, navodi Duda-Kavecka.
Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Mihajlović Denić navodi da bi sa Poljskom trebalo razgovarati o tome kako može da podstakne i podrži Srbiju u njenim daljim reformskim koracima i u daljem napretku u samom procesu pristupanja EU.
„Poljska je prošle godine nakon jednog dugog perioda demokratskog osipanja kada je u pitanju stanje u njenoj demokratiji i vladavini prava uspela da taj proces preokrene. Mislim da ima puno da ponudi Srbiji u smislu i podsticaja i saveta“, kazala je Mihajlović Denić.
Smatra da Poljska može da podstakne reforme u Srbiji tako što će njeni predstavnici tokom predsedavanja insistirati na demokratskim reformama, na reformama u oblasti vladavine prava.
„Tu će pomoći dinamiku reformi i sprovođenje reformske agende u okviru Plana rasta EU jer da bi Srbija povukla sredstva iz Plana rasta moraće da sprovede reforme“, kazala je.
Mesarović: Za podršku dualnom obrazovanju odobreno 113 zahteva vrednih 50 miliona dinara
Preuzmite android aplikaciju.