Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је данас да ће шест милијарди евра, које је Унија својим Планом раста наменила за Западни Балкан, бити исплаћивано у складу са постигнутим реформама.
Он је, у седишту Привредне коморе Србије, представљајући Извештај Европске комисије о Србији за 2023. годину и План раста за Западни Балкан, рекао да, од поменутих шест милијарди евра, две милијарде чине бесповратна средства, а четири су повољни зајмови за наредни период од три године.
„Након ковид кризе, неке привреде ЕУ су биле у проблему и биле су потребне финансијске ињекције да би се те земље опоравиле од економске кризе. Зато је ЕУ направила програм где је свака земља чланица направила план реформи, а онда је исплаћивала новац чланицама сходно постигнутим реформама. Идентичан принцип применићемо и на Западни Балкан. Како земље региона буду реализовале реформе, тако ће новац бити исплаћиван из фонда Плана раста“, истакао је Жиофре.
Шеф Делагације ЕУ рекао је да је предуслов за интегрисање у јединствено тржиште ЕУ тај да се земље региона саме економски интегришу, следећи све стандарде који постоје у ЕУ.
„Према нашим проценама, интеграција региона могла би да доведе до пораста БДП-а свих регионалних привреда за 10 одсто. Да би се постигла та интеграција у јединствено тржиште, неопходно је спровођење реформи. Са једне стране је усклађивање и хармонизација законодавства са ЕУ. Такође, неопходно је спровести и све оне структурне реформе како би регионалне привреде могле да парирају јединственом тржишту“, навео је Жиофре.
Како је рекао, замисао Плана раста за Западни Балкан јесте да се овај регион интегрише у јединствено тржиште ЕУ и пре него што саме земље кандидати постану чланице ЕУ.
Према његовим речима, то је важно за грађане и пословни сектор како би могли да осете све користи које пружа јединствено тржиште.
Коментаришући ситуацију са отварањем кластера Србији, Жиофре је рекао да он сам не би могао да износи претпоставке, јер на ипак на земљама чланицама да о томе одлуче.
„Постоје два кључна елемента – прогрес у нормализацији односа са Приштином и напредак у владавини права и борби против корупције и организованог криминала. У усклађивању са спољном политиком ЕУ није било напретка. То ће све бити узимано у обзир“, рекао је Жиофре.
Када је реч о процесу проширења и евентуалној промени политике из Брисела, Жиофре је подсетио да ће у јуну наредне године уследити избори у ЕУ, када ће се формирати нови Парламент и Комисија, али он не верује да ће бити икакве фундаменталне промене и сматра да се може очекивати континуитет досадашње политике.
Orban: U Mađarskoj je potrebno pooštriti pravila o azilu i migracijama
Преузмите андроид апликацију.
