Иако још пре 5 година, нисмо ни слутили како ћемо се снаћи у улози Европске престонице културе, заправо, увелико се шушкало како нам је 2021. година резервисала место у кругу најкултурнијих европских градова.
Тај дух, узбуђење, те осећај припадности једном тако великом статусу, све више је почео да се осећа међу грађанима.
Истинска мултикултуралност града заправо се највише огледа у томе што многа новосадска деца у периоду од 15. децембра до 15. јануара добијају по два поклона, за два Божића и две Нове године.
Зато, одмах у другој половини децембра, када од белог чаробног покривача, често још нема ни трага, у Новом Саду оживи један, прави, празнични дух, те по уском центру града изникну веселе кућице са новогодишњим сувенирима, куваним вином и најфинијим слаткишима.
Ова чаролија се из године у годину све више развија, а у односу на 2017. годину, она је постала један од симбола нематеријалног културног наслеђа нашег града.
Те, за многе и не тако давне, 2017. године, у новогодишњој ноћи спекулисало се о дочеку на Тргу слободе који је требао да окупи, до тада, рекордан број људи. Наступао је Здравко Чолић.
Његова песма мирила је и најзаклетије непријатеље који су се у том тренутку могли срести на Тргу. Међутим, можда је ово чак и прејака метафора јер шта, осим “олајавања“ код комшија, Новосађани чине својим “заклетим непријатељима“?
“…Онда кад сам био војник, како си ме вољела…“, одзвањало је са централне бине на Тргу док је по свима нама падала киша ватромета која нам је палила јакне.
То вам је, знате, неписано правило. На дочек на Тргу, колико год скоцкани били, носите искључиво старе јакне за које сте сигурни да ћете лако преболети уколико се униште.
Што од упаљених цигарета људи који стоје поред нас, које у ритму музике и цуге често залутају у нечији рукав, што од остатака ватромета, који колико год спектакуларан био, на крају увек заврши по свима нама.
Те давне 2017. године славило се, разуме се, српски, три дана. На Тргу су се у том периоду смењивали разни извођачи који су наше суграђане водили од музичкој сјаја, до очаја, зависи ко који музички жанр за шта од наведеног сматра.
Најлуђа ноћ дочекивала се уз звуке попа, рока, џеза, дечије, електронске, класичне музике итд…
Те исте године Нови Сад је полако почео да поприма сва она обележја европских престоница, по којима се оне истичу у празничном периоду.
Тада је, чини ми се, по други пут отворена “Ледена шума“ која је својим чаробним светиљкама једнаким интензитетом мамила како странце, тако и локалце.
Тада је, такође, важило правило да се музички извођачи доведени да улепшају Новосађанима најлепшу ноћ, никако не плаћају из буџета града, већ се финансирају од стране спонзора, а буџет се оставља за неке озбиљније и значајније пројекте од којих ћемо касније имати бенефите.
Пре пет година, изливени су, дакле, најјачи темељи за све оно што данас представља празнични период у Новом Саду.
Услед пандемије смо стигли и да доживимо спектакл звани “online“ дочек, који је замало покварио читаву новогодишњу идилу и традицију, али сада је све у реду, те се поново налазимо у истом вагону, али много даље од места са кога смо кренули давне 2017. године.
Ипак, ми се и даље налазимо на истом колосеку. Нисмо скренули ни на један погрешан пут, тражили пречице и учинили да се културни програм у време празника поквари.
Заправо сада је све дигнуто на један, виши, ниво, карактеристичан само за Нови Сад.
За дочек 2017. године, поред централне бине на Тргу слободе, било је још 3 мање бине разбацане по центру за све поштоваоце других музичких жанрова.
Дакле, још тада су јасно постављени темељи и смернице на који начин треба да децентрализујемо и усмеримо културне догађаје у граду. Управо по угледу на то, овогодишњи дочек се у потпуности разликује од свих претходних.
Уз ретко виђене светлосне инсталације и спој различитих уметника који приређују аутентичан аудио-визуелни доживљај, посетиоци ће ове године моћи да бирају да ли желе да уживају у културним програмима у неком од великог броја културних станица, Подграђу тврђаве, код Дугиног моста, Катедрали, Позоришту младих, СНП-у и још на много интересантних локација.
Овај пут, на нашу срећу, за новогодишњи програм одабрано је преко 40 локација широм града.
Чини се да наш град сваке године сија за нијансу јаче у овом зимском периоду.
Или је то истина, или нам се само причињава јер смо веома задовољни местом на којем смо позиционирани на европској културној лествици.
О овогодишњем дочеку ћемо писати тек након њега, након што сами проживимо и искусимо све оно шта су нам вредно припремали током целе године.
Више не морамо да путујемо. Више, чак, не морамо ни да затварамо очи да бисмо се нашли на чаробном месту.
Једино нам остаје да уживамо и покушамо сваким чулом да живимо празничну чаролију која живи у нашем граду, те да сачекамо и видимо, какве ће нам све лепоте и чаролије донети наредних пет година које долазе.
Преузмите aндроид апликацију.
