Почетна > Нови Сад
Нови Сад Новосадске приче

Зграда новосадских занатлија

На Тргу Марије Трандафил 14 у Новом Саду налази се зграда новосадских занатлија.
Фото: Градске инфо

На месту данашње зграде некада се налазио хотел „Два анђела“ који је 1934. године продат на јавној лицитацији, а нови власник постало је више занатских удружења, и то: Задруга Срба Занатлија Новосађана,Српско Занатлијска Певачко Друштво Невен, Коло Српске Занатлијске Омладине и Удружење Занатлија за град Нови Сад.

Тако су се, после више деценијаских настојања коначно остварили снови и напори да се дође до једног заједничког седишта новосадских занатлија.

Првобитни објекат подигао је средином 19. века Алојз Цоцек, захваљујући чијој квалитетној изведби посла је касније, тачније 1936. године, без икаквих проблема било могуће надоградити још један спрат.

Пројекат надоградње спровели су нови власници, а тај посао поверен је Стефану Фајсу, који је у стилу модерне, тако квалитетно урадио посао, да се чини да је објекат од самог почетка рађен као једноспратница.

Најважнији карактер те адаптације и надоградње је пространа свечана дворана смештена на првом спрату, у којој су пре Другог светског рата одржаване приредбе Занатлијског певачког друштва „Невен“, а и балови.

Ова једноспратна зграда посебно се истиче крупним ћириличним словима од профилисаног лима и натписом „Занатски дом“.

За време окупације, током Другог светског рата, мађарске власт су наредиле промену свих докумената на мађарски језик, па је тада промењен и ћирилични натпис на фасади “ Занатски дом“ и замењен истим натписом на мађарском језику. Након рата враћен је првобитни ћирилични натпис.

Између натписа „Занатски дом“, налази се рељефна група са фронтално постављеном фигуром мајстора ковача – ковача и његовог шегрта, уз наковањ и коларски точак, као симбола њиховог заната.

Када већ пишемо о „Занатском дому“, морамо поменути и да је Нови Сад током протеклих векова био веома јак регионални трговачки центар, у коме су се истовремено развијали занати.

Како је растао број становника, тако су јачале занатлије, па је према попису Банске у праве 1933. године било чак 1.372 занатлија.

Фото: Градске инфо

У ранијој прошлости града највише су били развијени ћурчијски, капамаџијски, чизмарски, кујунџијски, браварски и казанџијски занат.

Касније су многи од ових заната изгубили на значају. Током времена смањује се број самосталних радњи, али се све више развија мала привреда.

Колико год мислили да је занатство превазиђено, подаци са краја 20. века нас демантују. Наиме, тада је у привредном регистру у Новом Саду било уписано 3.600 самосталних занатлија.

Новосадске занатлије се и данас традиционално окупљају у Занатском дому, а овде се одржавају и сва свечарска дешавања која су везана за новосадске занатлије.

Da li znate koja zgrada u Novom Sadu nosi naziv Platoneum?

 

Преузмите андроид апликацију.