Zgrada Doma Crvenog krsta u Novom Sadu nalazi se na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Pionirske ulice, kraj Dunavskog parka, a prepoznatljiva je po crvenom krstu koja se još uvek nalazi na fasadi.
Za objekat Doma Crvenog krsta u Novom Sadu postoje dva nepotpuno sačuvana plana.
Prvu verziju, nastalu u junu 1929. godine, potpisali su novosadski arhitekti Đorđe Tabaković i Lazar Dunđerski. Oni su zamislili masivnu ugaonu trospratnicu, zgradu – reper za čitav potez objekata na delu Bulevara koji su podizani u periodu od 1930. do 1932. godine.
Ovaj objekat nosio je sve odlike tradicionalnog pristupa stambenoj gradnji sa neorenesansnim rešenjima fasadnih detalja – masivni ramovi otvora sa lučnim frontonima te raskalašni ulazni trakt sa terasom od balustera.
Iako je plan prošao redovnu proceduru, odnosno, razmatrao ga je Građevinski odbor na sednici od 10. jula 1929. godine, građevinska dozvola ipak nije dobijena. Kao razlog za takvu odluku navedeno je to što se po građevinskim propisima na tom mestu građevina može podići samo na celom frontu.
Novim planom, nastalim tokom oktobra 1930. godine, odnosno u vreme kada je gradnja uveliko počela, potpuno se menja spoljni izgled, iako gabariti ostaju potpuno neizmenjeni. Ovu prepravku potpisao je samo Tabaković, što dovodi u pitanje rad Dunđerskog na ovom projektu. Ni u ostalim dokumentima se ne pominje ime Lazara Dunđerskog.
Namesto neorenesansne obrade otvora dolaze novi, jednostavnije tretirani. Nov je i niz manjih balkona dok je ulazni trakt i dalje ostao najmarkantniji detalj čitave građevine. U unutrašnjoj organizaciji prostora izmene su usledile u prizemlju prema Bulevaru, gde je prethodni veliki poslovni prostor pregrađen u četiri manja.
Raspored prostorija po etažama skoro je precrtan sa neznatnim izmenama u proporcijama.
Najveća promena usledila je u rešenju krovne konstrukcije: nekadašnji viševodni krov pretvoren je u „ravan“, a na novodobijenom mansardnom pojasu pojavili su se manji prozorski otvori ponavljajući šemu ostalih fasadnih otvora.
Ovim bitnim promenama zgrada je dobila sasvim moderan izgled u duhu vremena iz kojeg potiče, a za kojim će krenuti i ostali graditelji koji podižu susedne objekte.
Poslednje izmene na objektu izvršene su 1960. godine, kada su i mansardni otvori spojeni u nizove na obema fasadama.
Tada je prostor koji su prvobitno bile vešernice, prenamenovan u poslovni prostor Komore zdravstvenih radnika.
Prilikom radova uklonjena su sa obe fasade dva istovetna, dominantna heraldička simbola Crvenog krsta i postavljeni nizovi manjih prozora u zajedničkom betonskom ramu.
Ovaj deo objekta od donjih spratova odvojen je, na obe fasade, jednostavno oblikovnim vencem. U suterenu, desno od ulaznog hodnika, smeštena je organizacija Crvenog krsta.
Nad podrumskim prostorijama, u delu zgrade prema Bulevaru su ravne betonske tavanice.
Zgrada je svrstana u modernističko delo zbog armirano betonska konstrukcije u kombinaciji sa opekom, ravnim krovom i fasadom, te savremenim prozorima.
Purpurni zamak u Šumadijskoj ulici u Novom Sadu (FOTO/VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
