Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Жеља за младошћу после четрдесете: када уживање постаје бежање од одговорности

Има 45 година, двоје деце, воли изласке, прати моду и ужива у друштву млађих људи. Околина каже да се понаша као да су јој 22. Али шта то заправо значи? Да има много енергије и другачији укус или да очекује да други преузму обавезе док она живи без ограничења? За разумевање њеног понашања та разлика је важнија од година у личној карти.
Фото: Pexels/Ron Lach

Жена не престаје да има право на забаву, привлачност и лични живот када постане мајка. Психолошки проблем не може да се утврди на основу гардеробе или места на која излази. Важно је како се осећа, како доноси одлуке и какве последице њено понашање има по њу и људе који од ње зависе.

Зашто се неко са 45 осећа као да има 25

Психолози користе израз субјективна старост за разлику између броја година које имамо и година које осећамо да имамо. Тај доживљај не мора да прати календар.

Истраживање објављено 2023. у часопису Psihological Science анализирало је податке 14.928 људи из Немачке, који су при укључивању имали од 40 до 85 година. Подаци су прикупљани током периода од 24 године. Млађе генерације осећале су се млађе у односу на своју стварну старост него раније генерације, а жене су у просеку пријављивале млађу субјективну старост од мушкараца.

То показује да осећај младости није необичан. Ипак, студија је испитивала колико се људи осећају старим, а не како се облаче, где излазе или колико су одговорни. Њени налази не оправдавају свако понашање, али ни закључак да је младалачки стил знак поремећаја.

Иза жеље за променом могу бити различити разлози. Неко жели више простора за себе после година посвећених породици. Неко поново открива интересовања која је запоставио. Код некога постојистрах од старења или потреба за потврдом да је и даље пожељан. То су могућа објашњења која треба проверити разговором, а не закључци који се могу донети посматрањем нечије одеће.

Да ли је то криза средњих година

Израз криза средњих година често се користи за период преиспитивања: шта је особа постигла, чега се одрекла и како жели да проведе наредне године. Међутим, тај израз није дијагноза и не описује сваку промену после четрдесете.

У истраживању Elaine Wethington , објављеном 2000. у часопису Motivation and Emotion, разговарано је са 724 учесника. Око 26 одсто изјавило је да је доживело кризу средњих година. Већина је то искуство повезивала са тешким животним догађајима, а не са самим старењем. Жене су га пријављивале приближно једнако често као мушкарци.

Важно ограничење је то што су учесници сами описивали своја искуства, често користећи израз много шире него истраживачи. Зато овај резултат не значи да четвртина људи има психолошки поремећај. Говори да животна преиспитивања немају један узрок и да нису везана за тачно одређен рођендан.

Промена стила, нови пријатељи или чешћи изласци могу бити део таквог преиспитивања. Сами по себи не говоре да особа пролази кроз кризу.

Када понашање постаје разлог за забринутост

Корисније од питања да ли се жена понаша у складу са годинама јесте питање да ли њена слобода оставља простор за потребе других.

Једно је изаћи увече уз договор и обезбеђену бригу о деци. Друго је стално кршити договоре и очекивати да неко други без питања преузме све. Једно је купити одећу која се особи допада. Друго је трошити новац потребан за основне породичне потребе, а затим одбијати разговор о последицама.

Разлог за забринутост могу бити понављано занемаривање бриге о деци или посла, ризичне одлуке, финансијски проблеми и упорно одбијање одговорности за сопствене поступке. Ти обрасци су важни и код жене и код мушкарца, без обзира на године.

Ако су такви обрасци присутни, могу се описати као избегавање одговорности или тешкоће у емоционално зрелом реаговању. Емоционална незрелост је опис, не клиничка дијагноза. Не утврђује се по дужини сукње, музичком укусу или томе колико често неко иде у клуб.

Како разговарати без етикетирања

Реченица „Понашаш се као клинка“ не објашњава шта је проблем. Много је прецизније рећи: „Договорили смо се да преузмеш ову обавезу, а то се више пута није догодило.“ Тако разговор остаје на конкретном понашању и његовим последицама.

Ако особа осећа да јој је живот постао само низ обавеза, корисно је разговарати о томе шта јој недостаје и како да добије више простора за себе. Ако својим поступцима стално повређује друге или не успева да промени образац који јој ствара проблеме, разговор са психологом може помоћи да разуме шта га одржава.

Зрелост не захтева одрицање од провода и радости. Она подразумева способност да се ужива у сопственом животу, поштују договори и преузму последице својих одлука.

Преузмите андроид апликацију.