Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Milan Žegarac izjavio je da je u planu da u Srbiji bude izgrađen novi objekat onkologije koji bi se nalazio neposredno pored zgrade „Tiršova 2“, koji će se „raditi po francuskim standardima“ i uvećati kapacitete za 25 odsto.
On je za današnju Politiku rekao da pozdravlja projekta izgradnje nove bolnice, jer kako je naveo, u Srbiji ima oko 200.000 ljudi sa dijagnozom maligne bolesti, dok su bolnice koje se bave lečenjem karcinoma prepune pacijenata.
„Neke preliminarne informacije govore da bi realizacija izgradnje ustanove mogla da traje nekih tri godine, što bi bilo idealno.
Posebno je važno što će se raditi po francuskim standardima, a što se tiče onkologije Francuska je među vodećim zemljama u toj oblasti, a mi smo uvek bili naslonjeni na francuske protokole i na saradnju sa ustanovama iz te zemlje“, rekao je Žegarac.
Žegarac je naglasio i da je novi institut za onkologiju važan jer će uvećati kapacitete za 25 odsto, a i da je veoma bitno da će to biti moderna bolnica izgrađena po svim principima kakvi postoje u Evropi i svetu, kao što kod nas kako kaže, izgleda novi Univerzitetski klinički centar Srbije.
„Plan za izgradnju bolnice je radila najveća agencija, francuska kompanija koja se zove APHP, a koja rukovodi sa 39 državnih institucija u Parizu. To je državna kompanija koja je učestvovala zajedno sa nama u pravljenju plana i medicinskog programa kako bi trebalo da izgleda nova moderna zgrada onkologije u Srbiji. Predviđeno je da se tu leče ljudi iz čitave Srbije, a potencijalno i pacijenti iz ojruženja, prevashodno iz Republike Srpske i zemalja okruženja“, rekao je onkološki hirurg.
Žegarac je precizirao da će se nova bolnica nalaziti na prostoru ispod sadašnjeg Kliničkog centra i medicinskog fakulteta i da sa „Tiršovom 2“ bila spojena pasarelom kako bi deca obolela od maligne bolesti mogla da se dovode na zračenje u novi institut.
Prema rečima direktora Instituta za onkologiju i radiologiju, planirano je i da se nabave novi aparati za zračenje, najsavremenije, nove dijagnostičke mašine i sve ono što postoji, a što je sada trend i što je standard u razvijenom svetu.
Žegarac je rekao da je neophodno da se skrining, kao najbolja metoda za rano otkrivanje raka, za duže preživljavanje i za izlečenje pacijenta, bolje organizuje.
Na pitanje kako privoleti ljude da dolaze u većem broju na skrininge, on rekao da misli da ljudima „treba samo omogućiti da to bude dostupno, da ne gube mnogo vremena na to i onda će dolaziti“.
Žegarac je naveo i da se u Institutu za onkologiju svaki dan kod 250 pacijenata uključi hemioterapija i ozrači na aparatima 400 pacijenata, i da se zračenje sprovodi od jutra do kasno u noć i da osam aparata rade non stop kako bi se sve stiglo.
„Kada su u pitanju onkološki pacijenti nije neophodno da se oni operišu u istom trenutku. Najvažnije je da se onkološki pacijenti leče onako kako treba, a to znači prema protokolu lečenja, a to znači da imaju odluku konzilijuma lekara koji pored hirurga čine i medikalni onkolog, radioterapeut, radiodijagnostičar, znači jedna grupa lekara različitih specijalnosti koji se bave lečenjem iste oblasti“, rekao je on.
Žegarac je istakao i da je Institut uz sve napore uspeo da eliminiše listu čekanja za početak hemioterapije, što je bio najveći problem, tako da sada pacijenti jako brzo dolaze na tu terapiju.
„To smo uspeli jer smo prošlog leta napravili još tri dnevne bolnice, pa tako svakog dana imamo još 90 plus pacijenata koji primaju hemioterapiju, pa ukupno to dođe 250 obolelih“, rekao je on i dodao i da se inače svakog dana operiše oko 20 ljudi.
Danas hladno, kišovito i vetrovito, na višim planinama slab sneg
Preuzmite android aplikaciju.
