U martu se stanovništvo zadužilo samo za 0,2 odsto više u odnosu na februar, dok je godišnji rast iznosio 6,3 odsto.
Našu čitateljku Ivanu M. „njena” banka je pozvala pre nekoliko dana nudeći joj refinansiranje gotovinskog kredita koji već otplaćuje. „Dođite u najbližu poslovnicu, imamo specijalnu, personalizovanu ponudu za vas”, ljubazno je nudila bankarska službenica. Ivana je otplatila polovinu gotovinskog zajma odobrenog na šest godina, a novo dodatno zaduživanje ju je zaintrigiralo.
„Da li mi se to isplati”, pitala je ona. Jeste da joj je potreban novac za mnogo toga, ali koliko čuje kamate su sada veće nego kada je ona uzimala zajam. Istini za volju, kada je ona uzela kredit kamate su bile ispod deset odsto, a sada su za oko pet odsto veće – oko 14 odsto.
Stručnjaci za ovu materiju kažu da je odgovor na pitanje o isplativosti novog zaduživanja stvar „matematike” i njenih potreba, odnosno mogućnosti za otplatu zajma. Da li su potrebe neodložne ili ne i da li se novi dug uklapa, prema visini plate, u mogućnosti otplate.
Inflacija, koja obezvređuje vrednost novca, dostigla je 16,2 odsto pa su kamate na zajmove sad sa njom praktično izjednačene. Koliko prošle godine, kada je rast kamata zaostajao za rastom cena na malo, govorilo se da je zaduživanje baš zbog toga isplativo.
Banke žive od davanja kredita, uz naknade i provizije, to je dominantni izvor njihove zarade. Pošto kamate rastu zaduženost i stanovništva i privrede pada, tako da će banke tek da zovu telefonom klijente i da ih ubeđuju da uzmu kredit.
Prema podacima Udruženja banaka za mart ove godine mesečni rast kredita stanovništva u odnosu na februar iznosio je samo 0,2 odsto. Godišnji rast iznosio je 6,3 odsto.
Pad kreditiranja se vidi i po grupama kredita. Gotovinski zajmovi su za mesec dana povećani samo za 0,3 odsto, stambeni za 0,2 odsto, a kod potrošačkih stanje je nepromenjeno kao mesec dana ranije što znači da nikakvog rasta nije bilo. Na godišnjem nivou, mereno mart 2023. na mart 2022. godine rast gotovinskih zajmova bio je 3,3 odsto, a potrošačkih 0,8 odsto.
Stambenih je za godinu dana odobreno za 11 odsto više što je dobar podatak koji ukazuje da je dužnicima ova vrsta zajma i dalje isplativa u odnosu na iznajmljivanje nekretnina čije su cene otišle „u nebesa”.
Koliko jeftin novac utiče na kreditiranje najbolje se vidi iz poređenja sa 2021. kada je cele godine referentna kamata Narodne banke iznosila samo jedan odsto i kada je bazna kamata Evropske centralne banke bila negativna. U tom periodu rast kredita stanovništva bio je 10,6 odsto godišnje. Gotovinski su porasli 10,1 odsto, potrošački čak 26,2 odsto, a stambeni čak 16,8 odsto.
Italija u prvom kvartalu izvezla robu u Kinu za rekordnih 7,1 milijardi evra
Preuzmite android aplikaciju.
