Početna > Biznis
Biznis

Zbog suše proizvođači kukuruza na području severnog Banata očekuju niže prinose

U prethodna dva i po meseca, na području severnog Banata palo je od 15 do 40 litara kiše po kvadratnom metru, u zavisnosti od lokaliteta. S obzirom na veoma visoke temperature i sušu, proizvođači kukuruza u Kikindi očekuju drastično niže prinose.
Foto: Pixabay/kie-ker

Ekstremno visoke temperature i dva i po meseca suše, proizvođače kukuruza na području severnog Banata nikako nisu obradovale. Mnogi kikindski paori ovu sezonu porede sa 2012. godinom, kada su zabeleže veoma visoke temperature bez kapi kiše, što se na kraju odrazilo na potpun gubitak prinosa kukuruza. Na parceli Vladimira Krstonošića, koji kukuruz gaji isključivo za stočnu hranu, gubitak prinosa evidentan.

“Mi kukuruz ne gajimo da bismo zarađivali, već za potrebe stoke. I ovo što imam na parceli mi je mnogo, ali gledajući prinose biće jedva dovoljno. Kukuruz je kultura niskoprofitabilna, ali visokorizična na našem području i moramo da napomenemo da Kikinda ima veću osunčanost od ostatka naše zemlje, pa je samim tim manje oblačnosti i manje kiše“  kaže Vladimir Krstonošić, poljoprivrednik iz Kikinde.

S obzirom na to da tokom protekle zime nije bilo snežnih padavina u meri u kojoj se očekivalo, deficit vlage je i više nego izražen.Na mestima gde je bilo kiše, razlika je osetna i na tim parcelama poljoprivrednici mogu da očekuju bolje prinose. Međutim, ratari poput Dejana Šerbedzije iz Mokrina ne nadaju se rodu.

“Mi kišu nismo dobili mesecima, u pitanju je područje severnog Banata, u razgovoru sa drugima uvideo sam da je situacija šarolika. Neki regioni su dobili kišu, ali je to sve vrlo brzo zemlja potrošila. Negde se prinosi mogu očekivati, ali generalno gledano, paori zaista neće imati ni zrno. Situacija je katastrofalna, ostaje nam trošak da sklonimo kukuruz sa njive, neko ko ima stoku pokosiće ga za hranu, čisto da ga na taj način iskoristi“ dodaje Dejan Šerbedžija, poljoprivrednik iz Mokrina.

Na području Kikinde proletos je pod kukuruzom zasejano oko 35.000 hektara. Pored lošeg prinosa, poljoprivrednike brine i otkupna cena naše najzastupljenije žitarice, o kojoj se još uvek niko nije oglasio.

Slaba ponuda ogreva, cene veće od prošlogodišnjih

Preuzmite android aplikaciju.