Када споменемо првомајске празнике у Србији, обично су нам прве асоцијације – дружење у природи уз роштиљ и алкохол. Међутим за време оваквих празника, када узимамо заслужени предах од посла, често заборавимо због чега обележавамо одређени датум.
Први мај или међународни празник радничког покрета установљен је далеке 1889. године. Његови зачеци заправо датирају још из 1886. године, када су стотине хиљада америчких радника изашли на улице Чикага и захтевали боље услове од послодаваца и успостављање осмочасовног радног времена.
Иако 1. и 2. маја није било нереда на улицама, 3. маја је избила туча у којој су од стране полиције убијена четири члана синдиката. Побеснели због злочина полиције, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала је раднике да се и сами наоружају и наставе протесте.
Врхунац сукоба избио је када је бачена бомба међу припаднике полиције, при чему је убијено 7 полицајаца и још много њих тешко повређено. Градске и државне власти похапсиле су осам анархиста, укључујући Парсонса и Спајса, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт.
Док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, око 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага како би одали пошту и изразили своју солидарност са неправедно погубљеним радницима.
Три године касније, 1889. године на првом конгресу Друге интернационале у Паризу, одлучено је да ће се сваког 1. маја одржавати демонстрације док год радници и раднице не изборе право на достојан живот и рад. Већ од следеће године тај дан се слави као међународни дан опште солидарности радничке класе.
Овај празник је први пут у Србији обележен 1. маја 1893. године и то великим протесним скуповима у Београду. Ипак, свој пуни сјај Празник рада на овим просторима доживљава тек са доласком комунистичких власти када он постаје један од централних државних празника.
Овај празник се 1. маја прославља у преко 150 земаља света, међутим поједине државе празник рада прослављају на неки други датум, да ли из политичких разлога или због тога што је први дан у мају резервисан за неко друго славље.
Иронично, Сједињене Америчке Државе помериле су прославу Првог маја на први понедељак у септембру, како га не би обележавале кад и Совјетски Савез и његови савезници. Али зато се 1. маја широм Америке обележавају Дан директора школа, Дан права и Дан лојалности.
У Литванији је 1. мај Дан уставности, као и на Маршалским острвима, где се истог дана обележава и Дан независности. Грци 1. маја прослављају Свети дух и цвеће, Казахстанци Дан народног јединства, а Хаићани Дан пољопривреде.
Од краја 19. века па до данас, ово је празник који људи са наших простора увек обележавају у весељу са пријатељима и породицом. Тако ће бити и овог 1. маја, без дилеме, а сада након што сте прочитали овај текст, можете да искористите прилику и уз добар роштиљ и пиће одржите кратку лекцију из историје и подсетите своје окружење, због чега обележавамо 1. мај.
Преузмите андроид апликацију.
