Poslednji dan maja podseća nas na štetnost koji nam duvanski dim donosi.
Nema nikakve dileme da cigarete i duvanski dim imaju negativan uticaj ne samo na pušače, već i na osobe koje su izložene duvanskom dimu tzv.pasivne pušače.
Neki će se setiti vremena kada je sasvim bila uobičajena situacija da se puši svuda, pa tako nije bilo čudno da ceo dan na poslu sedite u zadimljenoj prostoriji, bilo da ste pušač ili jednostavno niste imali izbora kao nepušač da se tome oduprete, jer jednostavno zabrane pušenja u zatvorenom prostoru nisu postojale.
Srećom, danas se sve više obraća pažnja na štetnost duvanskog dima, te su tako uvedena ograničenja i zabrane konzumiranja cigareta u zatvorenim, javnim prostorima.
Neke zemlje su otišle još dalje, pa tako ne dozvoljavaju pušenje čak ni u baštama restorana, kafića.
Nepušači se sigurno neće složiti da su postojeće mere dovoljne, jer ipak boravak u „nepušačkom“ delu kafića nije baš savršeno izolovan od onog „pušačkog“ dela.
Sa druge strane pušači ističu da im se uskraćuju prava na njihov izbor i da im je gušt da uz kafu zapale i po koju cigaretu.
A da li je pasivno pušenje štetno ili ne za nepušače? Odgovor je da! Često zarad prijateljstva, ljubavi, kako se ne bi izdvajali iz društva, nepušači borave i po više sati dnevno u zadimljenim prostorijama i tako bivaju izloženi duvanskom dimu iako ne konzumiraju cigarete.
Ono što je jako važno spomenuti je da pasivno pušenje dovodi do oštećenja respiratornih orgna, od 4 zapaljene cigarete u okruženju, nepušač je pasivnim putem u svoja pluća uneo jednu.
Bar na današnji dan, kada se obeležava Dan bez duvanskog dima treba se setiti drugih, ali i razmisliti zbog čega smo toliko ovisni o nikotinu te se ne možemo odupreti potrebi da dnevno zapalimo i po 20 i više cigareta.
Prema podacima Svetske zdrastvene organizacije svake 8. sekunde umre jedna osoba od posledica uticaja duvanskog dima.
Možda ipak postoji nada, jer se čini da ljudi počinju razumeti štetnost duvanskog dima, a kao potvrda toga govori podatak iz 2019. godine, kada je zabeleženo za 60 miliona manje pušača na svetu, u odnosu na 2006. godinu.
Ali svakako ne možemo govoriti o malom broju pušača, jer on ipak iznosi 1.3 milijarde na svetskom nivou.
Zabrinjava činjenica da je čak 43 miliona dece u svetu konzumiralo duvan u 2018. godini. A ono što ih na to navede da u ranoj fazi života krenu sa upotrebom cigareta, jesu faktori kao što su prijatelji koji konzumiraju cigarete, takođe roditelji pušači, prisustvo problema.
Možda cigareta trenutno pričini taj užitak u kafi, opusti vas i relaksira, ali znajte da je to samo privid.
Mozak čak posle samo jedne cigarete oseća apstinenciju, krvni pritisak se povećava, sinusi se začepe a želudac prožme žarenje. To je samo stanje nakon jedne cigarete, a šta se desi organizmu nakon meseca i godina konzumiranja cigareta.
Ono što se zna da cigarete pored nikotina sadrži još 7000 hemijskih supstanci, od kojih čak 70 dokazano izazivaju rak.
Kako bi lakše objasnili štetnost cigareta, moramo biti svesni supstanci koje se u njima nalaze.
Pa da pojednostavimo, iz duvana se udiše nikotin koji je u stvari pesticid, katran je supstanca sa površinskih slojeva puteva, ugljen monoksid je izduvni gas iz automobila, aceton je rastvarač boja, amonijak sredstvo za čišćenje, arsenik sredstvo za uništavanje insekata itd.
Hemijske materije u dimu istovremeno oštećuju gene koji kontrolišu rast ćelija. Izazivaju njihov nenormalan rast i reprodukciju i oslabljuju imuni sistem. Olovo, teški metali i polonijum su takođe sadržani u duvanskom dimu.
Pušači se usled delovanja svih ovih otrovnih hemijskih materija suočavaju sa raznim bolestima znatno češče nego nepušači.
Hemijska zavisnost o nikotinu snažnija je od alkoholizma ili heroinske zavisnosti.
Kako duvanski dim utiče na ćelije tela
Sve te silne hemikalije sadržane u dimu cigareta uzrokuju upale i oštećuju ćelije. Da, i ne samo svakodnevno i stalno izlaganje duvanskom dimu, već i pasivno izlaganje i povremena konzumacija cigareta trenutno štete telu.
Studije su pokazale da ljudi koji puše kutiju dnevno tokom godine razvijaju mutacije svake godine. Pa tako je pokazano da se u plućnim ćelijama dogodi čak 150 mutacija, u grkljanu 97, u svakoj ćeliji usta 23 itd.
Jaste jasno da su mnoge mutacije bezopasne i da neće sve one dovesti do onog najgoreg ishoda, ali treba biti jasno da što je više mutacija, veći je rizik da se akumulirane mutacije pojave u ključnim genima koji ćelije pretvaraju u kancer.
Koje su još štetnosti duvanskog dima na čovekovo zdravlja?
Pored štetnosti koje ima na respiratorni i kardiovaskularni sistem, duvanski dim ostavlja posledice na nervni sistem, sistem za varenje, ali i koštano mišićni sistem.
Takođe, velik negativan uticaj ima na reproduktivni sistem kako kod žena tako i kod muškaraca.
Dokazano je da je teže začeće kod žena koje konzumiraju cigarete, ali se isto tako dokazalo se da kod muškaraca duvanski dim ima negativan uticaj na plodnost, jer dovodi do smanjenja broja, ali ikvaliteta spermatozoida.
Ukoliko ste pušač u velikom ste riziku da obolite od osteoporoze, zbog smanjene apsorpcije kalcijuma iz hrane, kao posledice konzumiranja cigareta.
Znajte da se duvanski dim zadržava čak 8 sati u vazduhu. Iako izluftirate prostoriju od neprijatnog mirisa dima, ostaju čestice duvana u prostoriji pa smo tako izloženi mnogo duže dimu, nego što to mislimo.
Sve su ovo više nego dovoljni razlozi da razmislite da li vam je zaista neophodno da konzumirate cigarete i izlažete se svakodnevno dimu koji zasigurno ostavlja posledice na vaše, ali i zdravlje ljudi oko vas.
Odvikavanje jeste teško, ali nije nemoguće.
Preuzmite android aplikaciju.
