Početna > Srbija
Srbija

Zbog čega je baš na Fruškoj gori podignuto toliko manastira? Šta kaže legenda a šta geografija?

Fruška gora, poznata još kao i „Sveta gora“ dobila je ovaj nadimak zbog velikog broja pravoslavnih manastira koji se na njoj nalaze. Tokom 16. i 17. veka na ovom prostoru bilo je više od 35 manastira, dok je danas sačuvano njih 17 i podignuto još pet. Ove informacije iziskuju pitanje – zbog čega su naši preci odlučili da toliko starih svetinja podignu baš na ovom području?
Foto: Vojvodina uživo

Jedno od objašnjenja datira još iz vremena pre hrišćanstva. Još u staroj eri, ljudi su podizali oltare i bilo kakve verske simbole na uzvišenjima (kako bi bili što bliže nebu), te ne čudi da je planina poput Fruške gore bila logično tlo za sakralnost kroz istoriju, uzimajući u obzir da je jedino veće uzvišenje u nizijskom predelu. Hrišćanske crkve su, po pravilu, podizane na mestima koja su još od ranije važila kao sveta.

Razlog može da se pronađe i u geografskim faktorima. Veoma bogata flora i fauna Fruške gore predstavlja odlično mesto za svetilišta, imajući u vidu da su se manastiri kroz istoriju snabdevali prirodnim resursima. Kako bi manastiri normalno funkcionisali bilo im je potrebno nešto plodne zemlje, parče šume i ono najbitnije – izvor čiste i pitke vode.

Dobar primer za to je fruškogorski manastir „Jazak“, koji je izgrađen u istoimenom selu i poznat je i po prirodnoj izvorskoj Jazak vodi.
Foto: Wikimedia Commons/Vanilica

Na ovom lokalitetu nalaze se krečnjačko-dolomitske stene koje su stare više stotina miliona godina, a koje se mogu videti i na površini, neposredno u blizini manastira. Kroz njih protiče Jazak voda i tim tokom dobija svoj izuzetan hemijski i mineralni sastav, koji je čini pogodnom za svakodnevnu konzumaciju.

Šta kaže legenda?

Budući da nema jasnih istorijskih izvora o postojanju manastira na Fruškoj gori pre prve polovine 16. veka, kada se u turskim defterima pominje veći broj srpskih pravoslavnih manastira u nekoliko nahija koje su pokrivale oblast, moramo da se pozabavimo legendama.

Po mnogim legendama Fruška gora je bila sveto mesto za Srbe još u doba Nemanjića. Smatra se da je kralj Dragutin, u periodu kada je vladao kao “kralj Srema” svoj uticaj na ovim prostorima učvršćivao zidanjem većeg broja manastira, a da su nakon njega isto postupali i kralj Milutin, car Dušan i knez Lazar.

Po legendi najstariji manastir na ovoj planini je Privina Glava, podignut još u 12. veku. Takođe ima indikacija da je kralj Dragutin osnovao Bešenovo, Veliku i Malu Remetu, dok se manastir Vrdnik vezuje za kneza Lazara.

Foto: Vojvodina uživo

Ono što nam mogu potvrditi istorijski izvori jeste da je  ozbiljnije monaško naseljavanje Fruške gore počelo sa porodicom Branković koja posle sloma srpske despotovine, sredinom 15. veka, dobija ove predele na upravu. Despot Đurađ je od pape Nikole V tada dobio dozvolu da podigne devet manastira namenjenih pravoslavnim sveštenicima i vernicima.

Foto: Gradske info
Fruškogorski manastiri  bili su utočište mnogima za vreme turske vladavine, predstavljali su sabirališta vernika, ali i mesta kulture i pismenosti.

U njima su boravile nebrojene ličnosti značajne za istoriju ovih prostora, ali i celog Balkana – Dositej Obradović, Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Laza Kostić, Đura Jakšić… Služili su kao inspiracija pesnicima poput Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja, Milice Stojadinović Srpkinje… Na njihovim zidovima i ikonostasima svoj talenat zauvek su ostavili umetnici – Zaharije Orfelin, Jov Vasilijevič, Uroš Predić, Stevan Aleksić, Pavle Simić

Foto: Vojvodina uživo

Od starih manastira na pomenutoj „Svetoj gori“ sačuvani su Kuveždin, Rakovac, Bešenovo, Šišatovac, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Grgeteg, Jazak, Mala Remeta, Krušedol, Privina Glava, Đipša, Petkovica, Vrdnik, Beočin, Velika Remeta i Fenek koji nije na samoj Fruškoj gori, ali se uvek ubrajao u njene manastire.

Kasnije je izgrađeno još pet manastira koji danas pripadaju ovom lokalitetu, a to su Savinac, Manđelos, Vavedenje, Grabovo i Berkasovo kod Šida.

Upravo zbog svoje ogromne istorijske važnosti za pravoslavlje i srpski narod, osim što je najstariji nacionalni park u Srbiji, 1990. godine Fruška gora je proglašena i za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju.

Ko je Novosađanka koja je sarađivala sa Vukom Karadžićem i koju je Njegoš hteo da napravi kneginjom?

Preuzmite android aplikaciju.