Почетна > Србија
Србија

Због чега је баш на Фрушкој гори подигнуто толико манастира? Шта каже легенда а шта географија?

Фрушка гора, позната још као и „Света гора“ добила је овај надимак због великог броја православних манастира који се на њој налазе. Током 16. и 17. века на овом простору било је више од 35 манастира, док је данас сачувано њих 17 и подигнуто још пет. Ове информације изискују питање – због чега су наши преци одлучили да толико старих светиња подигну баш на овом подручју?
Фото: Војводина уживо

Једно од објашњења датира још из времена пре хришћанства. Још у старој ери, људи су подизали олтаре и било какве верске симболе на узвишењима (како би били што ближе небу), те не чуди да је планина попут Фрушке горе била логично тло за сакралност кроз историју, узимајући у обзир да је једино веће узвишење у низијском пределу. Хришћанске цркве су, по правилу, подизане на местима која су још од раније важила као света.

Разлог може да се пронађе и у географским факторима. Веома богата флора и фауна Фрушке горе представља одлично место за светилишта, имајући у виду да су се манастири кроз историју снабдевали природним ресурсима. Како би манастири нормално функционисали било им је потребно нешто плодне земље, парче шуме и оно најбитније – извор чисте и питке воде.

Добар пример за то је фрушкогорски манастир „Јазак“, који је изграђен у истоименом селу и познат је и по природној изворској Јазак води.
Фото: Wikimedia Commons/Ванилица

На овом локалитету налазе се кречњачко-доломитске стене које су старе више стотина милиона година, а које се могу видети и на површини, непосредно у близини манастира. Кроз њих протиче Јазак вода и тим током добија свој изузетан хемијски и минерални састав, који је чини погодном за свакодневну конзумацију.

Шта каже легенда?

Будући да нема јасних историјских извора о постојању манастира на Фрушкој гори пре прве половине 16. века, када се у турским дефтерима помиње већи број српских православних манастира у неколико нахија које су покривале област, морамо да се позабавимо легендама.

По многим легендама Фрушка гора је била свето место за Србе још у доба Немањића. Сматра се да је краљ Драгутин, у периоду када је владао као “краљ Срема” свој утицај на овим просторима учвршћивао зидањем већег броја манастира, а да су након њега исто поступали и краљ Милутин, цар Душан и кнез Лазар.

По легенди најстарији манастир на овој планини је Привина Глава, подигнут још у 12. веку. Такође има индикација да је краљ Драгутин основао Бешеново, Велику и Малу Ремету, док се манастир Врдник везује за кнеза Лазара.

Фото: Војводина уживо

Оно што нам могу потврдити историјски извори јесте да је  озбиљније монашко насељавање Фрушке горе почело са породицом Бранковић која после слома српске деспотовине, средином 15. века, добија ове пределе на управу. Деспот Ђурађ је од папе Николе V тада добио дозволу да подигне девет манастира намењених православним свештеницима и верницима.

Фото: Градске инфо
Фрушкогорски манастири  били су уточиште многима за време турске владавине, представљали су сабиралишта верника, али и места културе и писмености.

У њима су боравиле небројене личности значајне за историју ових простора, али и целог Балкана – Доситеј Обрадовић, Лукијан Мушицки, Вук Караџић, Лаза Костић, Ђура Јакшић… Служили су као инспирација песницима попут Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Милице Стојадиновић Српкиње… На њиховим зидовима и иконостасима свој таленат заувек су оставили уметници – Захарије Орфелин, Јов Василијевич, Урош Предић, Стеван Алексић, Павле Симић

Фото: Војводина уживо

Од старих манастира на поменутој „Светој гори“ сачувани су Кувеждин, Раковац, Бешеново, Шишатовац, Старо Хопово, Ново Хопово, Гргетег, Јазак, Мала Ремета, Крушедол, Привина Глава, Ђипша, Петковица, Врдник, Беочин, Велика Ремета и Фенек који није на самој Фрушкој гори, али се увек убрајао у њене манастире.

Касније је изграђено још пет манастира који данас припадају овом локалитету, а то су Савинац, Манђелос, Ваведење, Грабово и Беркасово код Шида.

Управо због своје огромне историјске важности за православље и српски народ, осим што је најстарији национални парк у Србији, 1990. године Фрушка гора је проглашена и за културно добро од изузетног значаја за Србију.

Ko je Novosađanka koja je sarađivala sa Vukom Karadžićem i koju je Njegoš hteo da napravi kneginjom?

Преузмите андроид апликацију.