Почетна > Србија
Србија

Завршена пешачка стаза „Степских божура“ у Делиблатској пешчари

Завршена је пешачка стаза “Степских божура” на локалитету Воловске паше у Делиблатској пешчари.
Фото: Србија, мој дом

Стаза је уређена и обележена у оквиру пројекта „Делиблатска пешчара будућим генерацијама“ који је реализовало удружење грађана „Србија, мој дом“.

„Пројекат „Делиблатска пешчара будућим генерацијама” има за циљ унапређење заштите природног добра Специјалног резервата природе Делиблатска пешчара – локалитет Воловске паше, смањењем нагативних утицаја човека на природу, а кроз практичне активности, унапређењем знања и навика грађана и корисника овог природног добра“, каже Бојан Војнов, координатор пројекта.

Фото: Војводина уживо

Специјални резерват природе Делиблатска пешчара представља једну од последњих оаза и уточишта великог броја ретких и угрожених биљних и животињских врста од европског и светског значаја за очувањем. Као таква одликује се високим степеном ендемизма. Делиблатска пешчара као геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен природе и највећа континентална пешчару у Европи, сврстана је на прелиминарну листу УНЕСКА од 2002. године.

Локалитет „Воловске паше“ представљају део Специјалног резервата природе Делиблатска пешчара и сврстане су у режим другог и трећег степена заштите. Еколошки значајним подручјем обухваћени су међународно значајно подручје за биљке-ИПА, међународно и национално значајно подручје за птице – ИБА, као и одабрано подручје за дневне лептире – ПБА.

Зоном другог и трећег степена заштите обухваћени су простори на којима је ради очувања изворних природних вредности потребно предузимати посебне мере унапређивања. Више од 50% површина у оквиру зоне режима заштите ИИ степена налази се под исконским пешчарским и степским травним заједницама и пашњацима, највреднијим стаништима за очување биолошке разноврсности читаве Панонске низије, Европе и света.

Фото: Војводина уживо

Међу природним реткостима ових простора налазе се и глобално угрожене врсте као што су степски соко, текуница и слепо куче, као и значајан број пешчарских и степских биљака (пешчарско смиње, степски божур, панчићев пелен, гороцвет итд за које Делиблатска пешчара представља једино или једно од ретких станишта на територији Републике Србије.

Пројекат “Делиблатска пешчара будућим генерацијама” реализовало је суфинансиран од стране Министарства заштите животне средине, а уз подршку Ветроелектране Балкана А Тесла Wинд Цомпанy, Војводина шуме – ШГ Банат, Завода за заштиту споменика културе из Панчева, Туристичке организације Ковин, МЗ Долово, Дома културе “25. мај” Долово и ОШ “Аксентије Максимовић” Долово.

Gujon pozvao Srbe u dijaspori da neguju maternji jezik

Преузмите андроид апликацију.