У последње време све се више говори о витамину Д, и то с добрим разлогом.
Овај витамин није важан само за јаке кости – утиче и на имунитет, мишиће, расположење и опште функционисање организма. Ипак, истраживања показују да жене много чешће имају недостатак витамина Д него мушкарци. Разлог није случајност, већ комбинација хормона, животних фаза и специфичних потреба женског организма.
Зашто женама чешће недостаје витамин Д?
Женско тело пролази кроз бројне хормонске промене током живота, а управо оне имају велики утицај на ниво витамина Д. Естроген, један од најважнијих женских хормона, помаже организму да витамин Д претвори у његов активни облик који тело може да искористи. Када ниво естрогена опадне – посебно током менопаузе – тај процес постаје мање ефикасан.
Резултат? Мање активног витамина Д, слабија апсорпција калцијума и већи ризик од губитка коштане масе. Звучи као домино ефекат, јер то заправо и јесте.
Ни трудноћа и период дојења нису изузетак. Тада организам будуће или новопечене маме ради „прековремено“, па су потребе за витамином Д и калцијумом знатно веће како би се подржало здравље мајке и правилан развој бебе.
Још један разлог крије се у грађи женског тела. Витамин Д је витамин растворљив у мастима, а жене природно имају већи проценат масног ткива него мушкарци. То значи да се већа количина витамина Д може „заробити“ у масним наслагама, па га у крвотоку остаје мање него што би организму било потребно.
Какве последице може да остави његов недостатак?
Најпознатија последица свакако је слабљење костију. Без довољно витамина Д тело не може ефикасно да апсорбује калцијум, па се временом повећава ризик од остеопеније и остеопорозе.
Међутим, ту прича не стаје. Низак ниво витамина Д може бити повезан и са:
- чешћим осећајем умора и недостатком енергије,
- слабошћу мишића,
- споријим опоравком организма,
- чешћим инфекцијама,
- променама расположења код појединих особа.
Наравно, ови симптоми нису специфични само за недостатак витамина Д, због чега је једини поуздан начин провере лабораторијска анализа крви.
Како повећати ниво витамина Д?
Добра вест је да организам највећи део витамина Д може сам да произведе када је кожа изложена сунчевим зрацима. Зато је свакодневни боравак на отвореном један од најједноставнијих начина да се одржи његова оптимална концентрација.
Исхрана такође може помоћи, иако намирница које природно садрже велике количине овог витамина нема много. На јеловнику би зато чешће требало да се нађу:
- масна риба попут лососа, скуше и сардине,
- жуманце,
- џигерица,
- млеко, јогурт и други производи обогаћени витамином Д.
Када исхрана и сунце нису довољни, лекар може препоручити суплементацију. Пошто је витамин Д растворљив у мастима, најбоље се апсорбује када се узима уз оброк који садржи здраве масти, попут маслиновог уља, авокада или орашастих плодова.
За већину особа од прве до 70. године препоручени дневни унос износи око 600 интернационалних јединица (IU), док се након 70. године препорука повећава на 800 IU дневно. Ипак, код особа са потврђеним недостатком или одређеним здравственим стањима лекар може препоручити другачију дозу.
На крају, витамин Д није без разлога добио надимак „витамин сунца“. Иако делује као мали део свакодневне рутине, његов значај за здравље је огроман. Довољно сунчеве светлости, разноврсна исхрана и, по потреби, одговарајући суплемент могу направити велику разлику.
Јер када су кости снажне, организам има бољу подршку за све изазове које свакодневица доноси – од ужурбаног радног дана до омиљеног тренинга или викенда проведеног у природи.
Преузмите андроид апликацију.
