Koliko puta ste se našli u situaciji da ste posle obilnog obroka pomislili: „Ne mogu više da zalogaj“, da biste nekoliko minuta kasnije sa oduševljenjem prihvatili desert? Čini se da uvek postoji taj tajanstveni dodatni prostor za nešto slatko, bez obzira koliko smo puni.
Zamislite ovo: upravo ste završili raskošan ručak. Bilo je savršeno – ukusna supa, glavno jelo, kremasti sosovi, hrskavi prilog… osećate se kao da ne možete da pojedete više. A onda dolazi desert. I, za čudo, odjednom imate mesta za više.
Kako je to moguće?
Ne, nije iluzija. Nauka zapravo ima odgovor na ovaj misteriozni „drugi stomak“ koji se aktivira čim vidimo nešto slatko.
Fenomen se naziva „čulno specifična sitost“, što znači da se zasićenost jednom vrstom hrane ne primenjuje automatski na sve druge vrste ukusa.
Nakon obilnog, slanog obroka, naša tela žude za promenom – i tu dolazi na scenu desert.
Veza sa emocijama
Pored toga, šećer aktivira centar zadovoljstva u mozgu, stimulišući lučenje dopamina, hormona sreće.
To znači da desert nije samo fizičko zadovoljstvo već i emocionalni završetak obroka – ritual koji zaokružuje gastronomsko iskustvo.
Postoji i evoluciona logika: naši preci su retko nailazili na visokokalorične poslastice poput meda ili voća, tako da je telo razvilo refleks da uvek nađe malo više kapaciteta za slatkiše.
Drugim rečima, nismo mi krivi što posle ručka volimo tortu – priroda je to tako zamislila.
Sledeći put kada posegnete za desertom uprkos tome što ste se upravo zakleli da više ne možete da dišete, znajte da to nije slabost karaktera.
To je čista biologija – i razlog više da se uživa u svakom zalogaju bez grižnje savesti.
Preuzmite android aplikaciju.
