NLB Komercijalna banka najavila je održavanje skupštine akcionara na kojoj će biti odlučeno da se povuče sa berze. U dokumentu objavljenom na Beogradskoj berzi navodi se da će vanredna sednica skupštine NLB Komercijalne banke biti održana 22. avgusta. Jedina tačka dnevnog reda je donošenje odluke o povlačenju akcija te banke sa regulisanog tržišta i prestanku svojstva javnog društva. Vlasnik ove banke nastale pripajanje posle privatizacije Komercijalne banke je NLB DD.
Iz NLB Komercijalne banke navode da se povlači sa berze, nakon što je NLB grupa postala njen jedini i stoprocentni vlasnik.
„To podrazumeva da su sve akcije već otkupljene od akcionara, odnosno da je ceo postupak otkupa, uključujući i obračun cene akcija, sproveden i okončan u skladu sa Zakonom o privrednim društvima“ kažu u ovoj banci.
Nenad Gujaničić, broker „Momentum sekjuritiza”, naglašava da kada je NLB dogovorio kupovinu državnog paketa akcija Komercijalne banke od 83 odsto, bilo je već tada izvesno da će u nekom momentu pokušati da u potpunosti konsoliduje vlasništvo i napusti Beogradsku berzu.
„Ovdašnja regulativa je prilično velikodušna prema većinskim vlasnicima kojima omogućava da postanu sto procentni, to jest jedini vlasnici akcionarskog društva ukoliko preskoče prag od 90 odsto vlasništva. NLB je to nedavno uspeo, pa je prinudno otkupio akcije od manjinskih akcionara. Dakle, nije to praksa koja je retkost na našem tržištu. Štaviše, prilično je učestala jer zahvaljujući lošem investicionom ambijentu naša berza nikada nije uspela da se profiliše kao mesto gde je kompanijama u interesu da na njemu postoje“ objašnjava Gujaničić.
On napominje da je osnovna uloga berze svuda u svetu da firmama omogući jeftinije finansiranje, kako one ne bi zavisile samo od bankarskih kredita, već da mogu na berzi da prikupe kapital. Kod nas taj mehanizam nikada nije zaživeo.
„Sve kompanije su došle na berzu po sili Zakona o privatizaciji i nisu imale korist od berze, u smislu da se jeftinije finansiraju. Sa druge strane, imaju nekakve obaveze, poput kvartalnog izveštavanja, skupštine i raznih procedura. Mnogim firmama to stvara operativne troškove ili u pojedinim situacijama jednostavno neće da se bakću sa malim akcionarima“ navodi Gujaničić.
Prema njegovim rečima svuda u svetu kompanije koje se kotiraju na berzama veoma retko imaju većinske vlasnike koji imaju ogroman udeo od 90 ili 100 odsto. To su uglavnom firme koje imaju disperzovanu vlasničku strukturu. Navodi primer „Majkrosofta”, u kom Bil Gejts ima nekoliko procenata vlasništva, uprkos uvreženom mišljenju da je on većinski vlasnik. Gujaničić smatra da samo u slučaju disperzovanog vlasništva (ovaj tip vlasništva se odlikuje paketima akcija manjim od 20 odsto) berza može da funkcioniše. Nema nikakvog smisla da na berzi postoji većinski vlasnik koji ima 95 odsto.
Preuzmite android aplikaciju.
