Да ли сте приметили овакво понашање?
Иако би многи помислили да је то неки рефлекс, тик или само непријатност, јер у тренутку не можемо да се снађемо, психолози наводе да ову ситуацију наш мозак тумачи као стресну.
– Сваки облик несвесног додиривања покушај је да сами себе утешимо – објашњавају психолози.
Аутоматске радње као што је чешање главе или масирање врата, спољашњи је одраз нашег унутрашњег стања.
Једна од теорија коју наглашавају психолози јесте та да ови покрети заправо испољавају фрустрацију.
Психолози такође сматрају да већина несвесних гестикулација, које укључују додиривање самог себе, нису ништа друго до жеље да човек сам себе утеши у тренуцима стреса или несигурности.
С друге стране, постоји још једна дефиниција која је нешто мање заступљена од ове коју смо већ објаснили.
У питању је начин на који човек учи.
Постоје три врсте учења: гледањем, слушањем и додиром. За оне који уче гледањем, вероватно ће у тренућима размишљања погледати у небо, а они који уче слушањем, додириваће уво.
Неуропсихолози тврде да они који имају обичај да се почешу по глави најбоље уче путем додира или покрета.
Преузмите андроид апликацију.