Često nas mrzi nešto da uradimo, pa ostavimo za sutra. To nije sporno, jer smo mi svi ljudi i normalno je da nekada nam se nešto neradi, međutim ukoliko je odlaganje konstantno, možda treba razmisliti u čemu je problem.
Koliko se puta desilo da imate neku obavezu koju treba da završite, no vi ipak se odlučujete da radite pet drugih stvari samo da ne radite to što treba? Učenje, evo samo da pogledam društvene mreže 15 minuta, a onda se tih 15 minuta pretvori u 5 sati skrolovanja društvenim mrežama.
U psihologiji je ova pojava odlaganja obaveza i zadataka poznata pod nazivom prokrastinacija. Ona često zna da šteti našim ciljevima i produktivnosti, a često je uzrokovana nedostatkom motivacije, osećajem preopterećenosti, strahom od neuspeha, ali isto tako i potrebom za savršenstvom.
Šta su ključni uzroci prokrastinacije?
1. Strah od neuspeha: Ako imamo uverenje da moramo uvek da budemo savršeni u svemu što radimo, možemo osećati paralizu zbog straha da ćemo napraviti grešku. Ovo može dovesti do odlaganja, jer se bojimo da nećemo ispuniti naša očekivanja.
2. Nedostatak motivacije: Ako zadatak nije nešto što nam je inspirativno ili zanimljivo, lako je odložiti ga.
3. Težnja savršenstvu: Preterano težanje ka savršenstvu može paralisati našu sposobnost da započnemo ili završimo zadatke.
4. Previše obaveza: Kada imamo previše obaveza, možemo osećati da je sve toliko mnogo da ne znamo gde da počnemo, pa onda odlažemo.
5. Niska samodisciplina: Ukoliko se nedisciplinujemo, lako možemo upasti u ciklus odlaganja.
Prokrastinacija je često povezana sa našim iracionalnim uverenjima i negativnim mentalnim obrazcima. Psiholozi su pronašli da iracionalna uverenja mogu značajno doprineti našoj tendenciji da odlažemo zadatke. To se uglavnom odnosi na uverenja koja nisu realna ili koja stvaraju prekomerni stres i anksioznost u vezi s obavezama.
Ovo su samo neki od primera kako iracionalna uverenja mogu uticati na prokrastinaciju:
1. „Ja ne mogu da radim pod pritiskom“: Neki ljudi imaju uverenje da ne mogu da obavljaju zadatke ako nisu u idealnim uslovima ili ako nemaju savršenu koncentraciju, pa će takav pogled na situaciju dovesti do odlaganja, jer često nije moguće imati savršene uslove.
2. „Neću uspeti“: Ako imamo uverenje da ćemo sigurno biti neuspešni u nečemu, to može izazvati osećaj besmislenosti u obavljanju tog zadatka, što vodi ka odlaganju. Ovo je često povezano sa niskim samopouzdanjem.
3. „Imam puno vremena“: Ovo je često povezano sa odlaganjem jer ljudi imaju osećaj da će im vreme „uvek biti dostupno“ ili da mogu početi kasnije. Međutim, ovo je obično iracionalno jer vremenom obaveze rastu i na kraju mogu postati stresne.
4. „Neću biti zadovoljan ako nisam savršen“: Ovo uverenje dovodi do stalne potrage za savršenstvom, što može stvoriti osećaj da zadatak nije dovoljno dobar da bi se započeo ili završio. Kao rezultat, takav pristup često vodi ka odlaganju.
Ova iracionalna uverenja često potiču iz dubokih emocionalnih potreba za kontrolom, potvrđivanjem, ili odobravanjem drugih. Mogu ih korigovati tehnikama kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT), koja pomaže ljudima da razumeju i promene svoj način razmišljanja, prekinu ciklus negativnih uverenja i nauče kako da se bolje suoče sa stresom i strahom.
Na koji način prevazići prokrastinaciju?
„Loše“ navike je teško savladati preko noći, međutim postoje saveti na koji način izboriti se sa ovim problemom:
– Podelite zadatke na manje delove, jer na taj način ćemo manje osećati preopterećenost.
– „Pet minuta“ tehnika. Ako kažemo sebi samo pet minuta ću raditi zadatak koji mi se ne mili, verovatno da ćemo taj period produžiti i nastaviti dalje
– Nagradite sebe posle odrađenog zadatka. To će biti veliki podsticaj za dalje.
– Napravite raspored, jer jasno definisanje rasporeda pomoći će vam da se fokusirate i upravljate vremenom.
– Postavite jasne, realistične i merljive ciljeve, to će vam pomoći da prevaziđete odlaganje.
Osećate se umorno i bezvoljno? Ova četiri saveta promeniće vam dan nabolje
Preuzmite android aplikaciju.
