Неки људи грубошћу покушавају да добију оно што желе, док другима прија сама чињеница да су некога узнемирили. Психологија нуди више објашњења, али непристојно понашање само по себи није дијагноза.

Прекидају саговорника, подсмевају се његовом питању, вређају запосленог који не може да им испуни захтев. Када примете да је другој особи непријатно, настављају. После таквог сусрета остаје питање: зашто би одраслом човеку пријало да некога понизи?
Важно је разликовати тренутак у којем неко изгуби стрпљење од обрасца у којем редовно омаловажава друге. Из једног грубог поступка не можемо поуздано закључити ни каква је особа ни шта је покреће. Међутим, понављање таквог понашања заслужује пажњу.
Бахатост може бити начин да се успостави контрола
Неким људима непристојност служи као средство. Повишеним тоном, застрашивањем или подсмехом покушавају да изнуде попуштање, утишају неслагање или покажу ко одређује правила. Психолошка истраживања доминације описују управо остваривање утицаја кроз претњу и принуду, за разлику од угледа који се стиче знањем и доприносом.
У свакодневици то може изгледати овако: особа вређа док друга страна не одустане од свог захтева, а затим се смири јер је добила оно што жели. То не доказује да ужива у туђем болу. Могуће је да јој прија осећај моћи или постигнута корист.
Ако таквим наступом редовно постиже циљ, може наставити да га користи. То што је бахатост некоме корисна не значи да је прихватљива, нити је онај ко је изложен вређању крив зато што је попустио.
Мени припада више“: када неслагање постане увреда
Друго могуће објашњење јесте снажан осећај да особи припада посебан третман. Чекање, одбијање захтева или туђе мишљење тада се могу доживети као непоштовање.
Мета-анализа објављена 2021. године у часопису Psihological Bulletin, која је обухватила 437 независних истраживања и 123.043 учесника, утврдила је повезаност нарцистичких особина са агресијом. Та повезаност била је израженија у ситуацијама провокације. Ипак, налаз не значи да је свака бахата особа нарцис, нити да ће свако са израженијим нарцистичким особинама бити агресиван.
Ни популарно објашњење да се иза сваке бахатости крије несигурност није довољно. Код неких људи осетљивост на критику и страх од понижења могу допринети грубој реакцији. Код других већу улогу имају осећај супериорности и очекивање повластица. Истраживања повезују са агресијом и рањиве и грандиозне нарцистичке особине, као и осећај права на посебан третман. Не постоји један скривени узрок који објашњава све одрасле особе које вређају друге.
Да ли некоме заиста прија кад је другој особи непријатно.
Да, истраживања указују да код неких људи постоји склоност да осећају задовољство због туђе патње. У истраживањима личности за то се користи појам свакодневни садизам. Реч је о проучаваној особини, а не о дијагнози коју можемо некоме приписати на основу непријатног разговора.
Рад објављен 2019. године у часопису Personality and Social Psichology Bulletin обухватио је осам студија са укупно 2.255 учесника. Израженије садистичке особине биле су повезане са већом агресијом према особама које су провоцирале учеснике, али и према невиним метама. Биле су повезане и са пријатнијим осећањима током агресивног поступања.
Ови налази подржавају могућност да повређивање других некоме представља награду. Ипак, резултати истраживачких задатака не омогућавају да поуздано утврдимо мотиве конкретног колеге, партнера или познаника.
У свакодневном односу разлог за забринутост јесте када особа понавља понижавање и наставља иако јасно види да другога повређује. Чак ни тада није потребно постављати дијагнозу да би се препознало да је понашање штетно.
Разумевање разлога не значи обавезу да се трпи
„Само сам искрен“ и „Не умеш да прихватиш шалу“ могу послужити да се избегне одговорност за изговорено. Искреност не захтева вређање, а добра намера не поништава последице понашања.
Уместо расправе о томе каква је особа, корисније је именовати поступак и границу: „Можемо да разговарамо о проблему, али не уз вређање.“ Ако се понижавање настави, разговор се може прекинути када околности то дозвољавају.
У односима у којима постоји зависност, неравнотежа моћи или страх од последица, постављање граница може бити теже и захтевати подршку блиских људи или стручњака. Директно супротстављање није увек безбедно.
Одрасла особа може да мења своје понашање, али промена захтева преузимање одговорности и конкретан рад. Извињење има тежину када га прати другачије поступање. За онога ко је изложен бахатости најважније је да зна: није потребно до краја разумети туђе мотиве да би имао право на поштовање.
Преузмите андроид апликацију.



