Иако често волимо да верујемо да смо рационални, објективни и уравнотежени, људски ум има једну стару навику које се прилично тврдоглаву држи. Много лакше примећујемо лоше него добро. Једна непријатна реченица уме да засени десет похвала. Један ружан тренутак може да обоји читав дан.
У психологији се овај образац назива негативна пристрасност.
Шта је негативна пристрасност
Негативна пристрасност је склоност нашег мозга да брже региструје негативне информације, да им придаје већу тежину и да се на њима дуже задржава него на позитивним искуствима. Другим речима, критика нас боли јаче него што нас похвала радује.
Због тога се:
ружне успомене памте јасније него лепе
увреде задржавају дуже него лепе речи
лоши догађаји преувеличавају, а добри потискују
негативни коментари доживљавају као „истина“, чак и када су изоловани
Сви смо то искусили. Имамо добар дан на послу, а онда неко добаци једну непромишљену реченицу. И баш та реченица нам се врти у глави сатима. Када нас код куће питају како нам је прошао дан, кажемо да је био лош, иако објективно није.
Зашто нам се то дешава
Разлог лежи дубоко у нашој еволуцији. Некада је способност да брзо уочимо опасност правила разлику између живота и смрти. Они који су били опрезнији, сумњичавији и усмеренији на претње имали су веће шансе да преживе и пренесу своје гене.
Мозак је, једноставно, научио да „лоше“ схвата озбиљније него „добро“, јер га је то некада чувало. И данас, иако не живимо у сталној физичкој опасности, тај механизам и даље ради пуном снагом.
Како се негативна пристрасност види у свакодневном животу
Негативна пристрасност утиче на многе области нашег живота.
На послу
добити одличну оцену рада, али ћемо се фокусирати искључиво на једну сугестију за побољшање. Уместо осећаја задовољства, остаје горчина.
У односима
У блиским односима лакше примећујемо мане него врлине. Једна грешка партнера или колеге може у нашим мислима да потисне све добре стране које та особа има.
У сећањима
Неугодне ситуације од пре више година и даље нас могу обузети стидом, иако су их други одавно заборавили.
У доношењу одлука
Људи много више страхују од губитка него што се радују добитку. Губитак од 20 евра психолошки боли више него што добитак истог износа доноси задовољство.
Зашто негативни људи делују „реалније“
Занимљиво је да негативне информације често доживљавамо као реалније и истинитије. Лоше вести привлаче више пажње, па нам делују озбиљније и уверљивије.
Због тога особе које стално указују на проблеме, опасности и „шта све може поћи по злу“ често остављају утисак да су рационалне, проницљиве или „искрене“, чак и када претерују.
Како негативна пристрасност утиче на односе с другима
Негативна пристрасност може озбиљно нарушити односе. Када очекујемо најгоре, у комуникацију улазимо са унапред подигнутим одбрамбеним зидовима. Тада лако долази до конфликата, неразумевања и дистанце.
Важно је имати на уму да негативни коментари носе много већу емоционалну тежину него позитивни. Зато једна лоша реченица може повредити више него што десет добрих може да поправи.
Можемо ли нешто да променимо
Добра вест је да свест о овом обрасцу већ представља први корак ка промени.
1. Обратимо пажњу на унутрашњи говор
Начин на који разговарамо сами са собом обликује наше емоције. Када приметимо мисли попут „ово је било ужасно“ или „увек је све лоше“, вреди застати и запитати се да ли је слика заиста потпуна.
2. Учимо да преформулишемо ситуације
Не значи да треба да игноришемо проблеме, већ да поред лошег свесно приметимо и оно што је било добро. Равнотежа, а не ружичасте наочаре.
3. Свесно памтимо лепе тренутке
Позитивна искуства захтевају више пажње да би се „урезала“ у памћење. Када се деси нешто лепо, вреди се на томе задржати, вратити мислима тај тренутак и дозволити себи да га осетимо.
4. Прекидамо зачарани круг руминације
Када се ухватимо како стално размишљамо о једној непријатној ситуацији, помаже намерна промена фокуса. Шетња, музика, књига или разговор могу бити једноставан, али ефикасан излаз.
Важно је разумети шта значи негативна пристрасност
Негативна пристрасност није мана карактера, већ део људске природе. Али када је не препознамо, може да обликује наше односе, расположење и начин на који гледамо друге људе.
Разумевање овог механизма помаже нам да будемо праведнији, према себи и према другима. И да схватимо да „стално гледање на лоше“ често није реализам, већ навика ума која се може мењати.
Преузмите андроид апликацију.
