Odgovor na naše pitanje iz naslova verovatno i sami možete da pretpostavite, a glasi: Da bi mu se što pre vratili i ponovo obradovali kao prvog puta!
Da li vam se ikada u glavi vrzmalo pitanje kako bi vam život izgledao da ste, slučajno, rođeni ili odrasli na nekom drugom mestu, ili da vas čudni životni putevi nisu naneli ovde gde većina jutara osvane nekim laganijim tempom?
Verujemo da jeste. Svima je.
Upravo zato je ponekad dobro otići negde kako bismo shvatili koliko je lepo vratiti se tamo gde pripadaš, vratiti se kući.
Leto i vreme godišnjih odmora pravi su momenat za testirati sebe i otputovati na razne destinacije.
Te destinacije sjajana su prilika za sve nas koji smo radoznali da se uverimo da li zaista “tuđe sunce jače greje“?
Izbora je nebrojeno mnogo, a na nama je samo da odlučimo kuda ćemo se uputiti, pogotovo sada kada nam za putovanje uz vaučer koji dobijamo od države treba znatno manje novca.
Planine su posebne jer nas jednako privlače kako zimi, tako i leti. Na njima se uvek ima svašta za videti, prošetati i sakriti od užarenog betona.
Od Divčibara, Zlatibora, Kopaonika, do ne tako bliskog nam Durmitora, moguće je svašta videti, doživeti i prodisati nekoliko nijansi čistiji vazduh, međutim kada se umorimo od ozdravljenja tela dolazimo i do onog momenta u kome moramo da zadovoljimo našu hedonističku stranu.
Hedonizam se najlepše leči na moru, uz konstantno gašenje ukusa soli sladoledom i osvežavajućim koktelima.
Pogled na umirujuće talase i miris mora može se zameniti, možda, jedino poznatim osećajem doma kada prvi put kročimo preko praga nakon što se vratimo sa puta.
Zaista, Novi Sad često uzimamo zdravo za gotovo i zaboravljamo da primetimo sve one mirise, zvuke, reljefe i poglede koji ga na kraju dana čine nezamenljivim.
Zavisi iz kog pravca se odlučite da dođete kući, na ulazu u naš predivni grad može vas dočekati nekoliko različitih prizora.
To će biti ili industrijska zona koja nikada ne spava i uvek može da ponudi neko novo radno mesto za sve koji su zainteresovani, Iriški venac i krivudavi putevi Fruške gore na čijoj nadmorskoj visini će vam se, razume se, začepiti uši jer ste navikli na ravnicu, istorija zapisana u zidinama Petrovaradinske tvđave, ili prigradska naselja sa niskim kućama i prostranim dvorištima kao prava slika i prilika Novog Sada.
A onda, kada se konačno ušunjate u ranim jutarnjim satima kao tinejdžer koji se trudi da ne probudi nikoga od svojih ukućana, ili pak glasno sirenama objavite svoj povratak kući, osetićete onaj poznati miris. Miris doma.
Konačno ćete moći da isključite onu dosadnu navigaciju i oslonite se na sebe i na sva ona sećanja koja vas vode kroz grad.
Tačno ćete znati kuda treba da prođete ukoliko hoćete da pređete manju kilometražu, a koji okolni putevi će vam garantovati da ćete što ranije stići do odredišta koje ste zamislili.
Ukoliko ste u Novi Sad pristigli kroz Veternik, sigurno ćete izbeći Futoški put i svoju rutu znatno ubrzati prolaskom kroz Bulevar Patrijarha Pavla.
Znaćete i mesta koja bi trebalo izbeći ukoliko vozite za koju nijansu brže, zbog toga što na njima skoro uvek stoje saobraćajci, ali se ipak nećete uhvatiti u kolo sa životom i voziti pod dejstvom alkohola jer vi ste Novosađanin, a Novosađani znaju da se ponašaju i ne voze pijani.
Ukoliko ste stigli sa strane Petrovaradina, nećete se zaletati preko mosta jer znate da ispred Bazara gotovo uvek stoji neka saobraćajna kontrola.
Ipak, možda se pre nego što zaista krenete ka kući, odlučite da “prošvrljate“ kroz centar i vidte čega ima, jer da se ne lažemo, ovde uvek nečega ima i nešto se dešava.
E, tek kada tamo stignete obuzeće vas onaj poznati osećaj nostalgije jer ćete kao i svi pravi Novosađani, iako u centru postoji mali milion lokala, pohrliti u onaj jedan koji je vama po nečemu poseban.
I sada, dok ispijate svoje omiljeno piće slobodno možete da sumirate sve utiske.
Iz Novog Sada je ponekad zaista potrebno otići, samo da bismo uspeli da mu se vratimo, te da ga nikada ne uzmemo zdravo za gotovo.
Preuzmite android aplikaciju.
