Научници су закључили да се најспектакуларније јесење боје појављују током топлих сунчаних дана које прате хладне ноћи, али без смрзавања.
Током пролећа и лета, биљкама је лепо, имају довољно светлости и хране. Лишће је препуно хлорофила који упија сунчеву светлост и помаже трансформацију угљен-диоксида и воде у храну.
Хлорофил је јарко зелене боје и има га у изобиљу због чега остали пигменти из лишћа не долазе до изражаја. Лишће је зато код већине биљака зелено.
На крају лета дани се полако скраћују и сунца има мање. Биљка у таквим условима производи све мање хлорофила.
Хлорофил се повлачи из лишћа, због чега друге боје, као што су пурпурна, наранџаста, смеђа и жута, почну да долазе до изражаја, а уједно се и производња пигмената који дају ове боје повећава.
На пример, пигменти антоцијани дају црвенкасту и пурпурну боју, а каротеноиди стварају наранџасту и жуту боју, они на пример боје шаргарепу, банану и кукуруз.
На боју лишћа, односно на хемијску реакцију која се у њима одвија, утичу и температура и количина воде која долази до биљке.
На пример, температура изнад нуле погодује производњи црвених, антоцијаних пигмената, па ће и лишће тада углавном бити црвенкасто.
Али, ако у рану јесен температура нагло падне испод нуле, црвена боја ће мање доћи до изражаја.
Уколико пада много кише, интензитет јесењих боја биће већи. Научници су закључили да се најспектакуларније јесење боје појављују током топлих сунчаних дана које прате хладне ноћи, али без смрзавања.
Седам једноставних и здравих навика за које ће вам тело бити захвално
Преузмите андроид апликацију.