Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Зашто је технологија све чешћи узрок проблема са говором код малишана: Логопед истиче и грешке родитеља

Саговорница нам је дала прецизне одговоре за ову јако битну тему.
Фото: Pexels/Andrea Piacquadio

Колико год да нам је некада слатко када малишан не зна правилно да изговори неку реч, то касније у одрастању може представљати проблем у изговору генерално. Родитељи понекад нису ни свесни колико вежбање са дететом од најраније доби може имати користи у каснијем одрастању.

Логопед Мирјана Савић приближава нам ову тему помажући родитељима али и околини да уоче одређене потешкоће у говору деце. Пре свега почиње од питања када најраније дете треба да посети логопеда, уколико родитељи примете проблем.

– Најранији период у ком родитељи треба да се јаве логопеду је око 18. до 20. месеца старости детета и то због непроговарања. У овом периоду се очекује да дете има краће фразе и око стотинак речи. Уједно ово и јесте прави период да потраже стручну помоћ уколико њихово дете не говори. Следећи значајан период је око три-четири године када се очекује да дете има реч за све што га окружује, користи проширену реченицу и да је говор разумљив за ширу околину. Разуме постављена питања и често пита – каже Савић.

Када родитељи најчешће траже помоћ

Поучена својим искуством, открива и колике су старости деца чији се родитељи обраћају за помоћ.

– Управо поменути период, око треће и четврте године. У овом периоду се родитељи најчешће јављају јер дете мало говори, неправилно користи речи или је његов говор јако неразумљив. И још један период је око пете, шесте године пред полазак у школу јер родитељи примете да дете не изговара све гласове или их неправилно изговара. И ово је можда најчешћи период када се родитељи јављају за стручну помоћ – рекла је Савић.

Уколико говоримо о предшколцима, за које је јако важно да изговарају све гласове, логопед Мирјана Савић, каже који су то проблеми са којима се они боре, односно који гласови су им најчешћи проблем.

– Према развојним нормама очекујемо да дете са пет година правилно изговара све гласове. У овом предшколском узрасту најчешће имају проблем са изговором гласова Ч, Џ, Ш, Ж, Р, Љ. Углавном их умекшавају јер нису још развили потпуну контролу покрета органа, пре свега језика за изговор одређених гласова, а наведени гласови захтевају зрелост мишића језика. У зависности од тежине проблема, варира и време потребно за корекцију говора. А то је од два месеца до шест месеци за одређене гласове. Уколико дете има тешкоће на језичком нивоу у смислу тешкоћа учења формирања реченице, граматичке структуре или неразумевања сложених питања без обзира на добар интелектуални капацитет, третман зна да траје и од четири до пет година – каже она.

Како утичу модерне технологије

Могу ли родитељи открити шта је узрок проблема и шта могу учинити да то што пре и у “кућним” условима регулишу?

– Тешко је говорити о узроцима говорних тешкоћа јер су они веома широки. Језик и говор су јако подложни и најмањем утицају штетних фактора средине и то још из периода трудноће, порода и раног развоја (утицај инфекције, лекова, хемијских елемената, исхране и слично). Да би се говор развио неопходно је да дете буде константно изложено говору, да га укључимо у комуникацију од рођења. У најранијем узрасту се уче модели комуникације и дијалога, а тек касније дете има могућност да само говори и опонаша те моделе. Ово је можда један од разлога зашто нам деца данас генерално касније проговарају и велики број њих и у каснијем узрасту немају очекиване језичке капацитете за узраст – нису довољно изложени говору због модерних технологија и убрзаног начина живота – открива срж проблема наша саговорница и додаје:

– Да би дете правилно изговарало гласове, потребно је да се задовоље два основна фактора, а то је добар језички модел, да се са њим разговара чисто, правилно умереним темпом. Битно је да тај говор буде прилагођен узрасту детета (са дететом од 18 месеци говоримо кратким једноставним фразама и реченицама, док са трогодишњим дететом користимо проширену и сложену реченицу). Други не мање важан фактор за правилан изговор је да дете има зрелу моторику говорних органа, без употребе дуде, флашице, блендања хране и слично.

Поменула је логопед Савић да и модерне технологије и убрзан начин живота доста утичу, хтели родитељи да признају или не, на развој детета не само у говорном смислу. Наша саговорница износи своје мишљење око тога где родитељи најчешће греше у развијању дететовог говора.

– Најчешће грешке родитеља и јесу у неразумевању дечијих потреба везаних за говор. Тако да имамо родитеље који децу дуго држе у “бебећем” узрасту тако што им “тепају”, користе дуде, флашице, блендају храну и слично. И као последицу тога добијају касно проговарање и неправилан говор. А с друге стране имамо и презахтевне родитеље који нису у стању да свој говор и понашање, очекивања прилагоде узрасту детета па имамо децу која касније проговарају или имају тешкоће у ритму и темпу говора – рекла нам је саговорница.

Како решавати проблем

Сада, када смо утврдили шта су све могући проблеми, логопед Савић нам приближава и процес почетка решавања проблема и како се приступа са дететом које има проблем.

– У нашем здравственом систему званично постоје обавезна два систематска прегледа код логопеда и то са три, четири године и пред полазак у школу. Лично сматрам да је код великог броја деца потребан и преглед са две године због касног проговарања које је сада све чешће. Исто тако, ја сам и за систематски детета око пете године јер је правилан говор неопходан за усвајање школских вештина и са сигурношћу се може повезати са читањем и писањем. Уколико дете неправилно изговара гласове, оно не може правилно развити везу глас/слово које је неопходно за процесе читања и писања. За ову корекцију и развој говора потребан је одређен период и често се деси да уколико родитељи не препознају проблем и чекају систематски преглед за упис у школу немамо довољно времена за корекцију. Тако да је дете у неповољном положају у односу на вршњаке и предвиђено градиво у школи – каже саговорница и додаје:

– Преглед код логопеда се разликује зависно од узраста детета. За језичку процену неопходни су нам подаци од родитеља о раном развоју детета; посматрамо понашање, игру и спонтану комуникацију детета; примењујемо стандардизоване тестове за изговор гласова али и процену језичких нивоа зависно од узраста. Процену учинимо пријатном и спонтаном за дете тако да нема разлога одлагати и превентивну посету логопеду – завршава овим речима логопед Мирјана Савић.

Pet provereno najboljih vežbi za žene koje daju brze rezultate

Преузмите андроид апликацију.