Са шљивовицом се у нашем народу наздравља и радује, али се исто тако плаче и тугује. Сваки домаћин има бар једну флашу “добре шљиве” која је незаобилазна на славском столу, али и на сваком већем весељу.
Слободан Радаковић, по струци технолог који производи ракију у новосадској “Промонт” дестилерији, говорио је за НС Уживо о самом процесу настанка овог српског еликсира Шљивовица најпродаванија ракија у већини српских дестилерија
Радаковић истиче да је шљивовица широко распрострањена у свим крајевима наше државе, али је посебна у односу на остале.
„Оно што се зове одлежавање код ње има највише утицаја и највише се слаже са том аромом храста која се добија из дрвета у ком буде. Ни једна друга ракија не ствара такав комплекс са храстом као шљива. Такође, Србима је шљивовица број један при куповини, а у 99 одсто дестилерија је баш она најпродаванија.“
За ово комплексно пиће најважнији корак је ферментација
Наш саговорник додаје да се за њихову дестилерију шљива набавља са севера Баната, али и од домаћина из Западне Србије који се баве садњом и неговањем овог воћа.
„Најчешће сорте од којих се у Србији прави шљивовица су Чачанска лепотица, Стенли, Чачанска рана, Пожегача и Црвена ранка. Пожегача је вероватно и најбоља за ракију, али та сорта умире јер су се појавиле одређене болести од којих се не може заштитити. Што се тиче самог процеса прављења ракије то почиње од хлађења воћа које нам стигне, затим долазимо до прања и пребирања добрих од лоших плодова и онда следи ферментација. Она је можда и најважнији део прављења овог пића, јер се током тог процеса одвија велики број хемијских процеса који и чине ракију тако комплексим пићем“ – објашњава Радаковић.
Ракија је најбоља кад довољно “одлежи”
„После ферментације и печења долази до спорих хемијских реакција како би ракија тим лежањем добила одређену пуноћу, а за то су потребне године. Слично је као и са вином – што старије то боље, иако је ракији потребно много више времена“ – казао је наш саговорник који додаје:
„Уколико се ракија чува у бурадима, како би добила боју и арому, и када се прави са стрпљењем, пажњом и знањем, немогуће је да се не добије једно изванредно пиће. Што се више буде пила добра ракија више ће се ценити разлика у истој, па ће људи бити спремни да већи новац издвоје за нешто што је квалитетно.“
Подсетимо да је ракија шљивовица прошле године уписана на УНЕСКО листу нематеријалног културног наслеђа. Она је бренд који окупља и мири људе за истим столом, а сви јој се верно враћају.
Преузмите андроид апликацију.
