Posle nekoliko godina počele su značajnije da rastu kamate na štedne uloge za takozvanu stepenastu štednju. To znači da ako uložite na ulog na godinu dana, kamata će biti tek nešto oko jednog procenta. Ali ako oročite na tri godine, kamata je nekoliko puta viša. Ekonomisti prognoziraju da će kamate na štednju rasti paralelno s rastom kamata na kredite jer je, kažu, prošlo vreme jeftinog novca i da je sada najgore držati novac u slamarici. Neke banke nude i bolju kamatu na štednju u rubljama.
Štedeti, trošiti ili ulagati. Dilema je i u mnogo stabilnijim vremenima. Sada je izazov još veći, jer su podizanjem osnovnih kamata počele da rastu i kamate na štedne uloge. U nekim bankama znatno više nego u drugim, pa se sada već može govoriti o konkurenciji u tom segmentu.
Mirjana Sučević, direktorka sektora za stanovništvo Prokredit banke, kaže da su do pre šest meseci kamate na depozitne stope bile mnogo niže – 0,7 procenata.
„Do pre godinu dana znači niko nije pretpostavljao ovu brzinu rasta kamatnih stopa niti referentne kamatne stope. Znate, najgore je sad držati novac u slamarici, jer vi sada možete imati tri i po procenta godišnjeg prinosa na ta slobodna sredstva koja inače imate. A štednja je u stvari najlikvidnija investicija, jer vam je u svakom trenutku dostupna“, objašnjava Sučevićeva.
Za koga je štednja u trećim valutama
Čekajući smirivanje inflacije, neke domaće banke ponudile su i alternative štednje i bolju kamatu na primer za uloge u rubljama.
Ukoliko biste uložili 10.000 rubalja u dinarskoj protivvrednosti, šestomesečna kamata bi bila 102 evra, a ako biste oročili taj iznos u evrima, ostvarili biste 24 evra ili četiri puta manje. To je povećalo i tražnju za rubljama u menjačnicama.
„Znači ta štednja u trećim valutama je više priča za velike igrače koji na taj način žele da zaštite vrednost svojih plasmana time što diversifikuju plasmane tako što ih raspodele malo u dolare, franke, rublje. Ali mislim da to nije nešto što treba da interesuje prosečnog štedišu da će on time značajno umanjiti rizik. Naprotiv, može da ubrza taj dodatni valutni rizik“, upozorava Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.
Ekonomisti kažu da su banke do sada samo povećavale kamate na kredite, a ne na depozite. Najzad počinju da podižu i kamate na štedne uloge i tako se bore na tržištu za nove klijente. Ipak kod ponuda štediše bi morale da budu oprezne.
Šta je povećalo tražnju rublje
„Mogu samo da kažem da ljudi koji su došli iz tih krajeva nude nam rublje i mi ih otkupljujemo. U prvo vreme kada je počeo taj nesporazum u Ukrajini, rat, banke nisu bile spremne, tako da nismo mogli da predajemo tu valutu, tako da je to stalo. Kako vreme odmiče, potpuno je liberalizovano tržište i mi otkupljujemo i prodajemo. Naši građani koji idu u Rusiju imaju normalno potraživanje za ruskom rubljom“, ističe Borisav Brujić, predsednik Udruženja menjača Srbije.
Dodaje i da je to daleko povoljnije nego da kupuju u Rusiji, a da su onda kada dođu na to područje, oni su spremni zato što ne uzimaju ni dolar, ni evro, već samo rublju.
Podaci pokazuju da ljudi u Srbiji štede. Od 2015. godine oko 4.200 dinara mesečno po osobi. Pet godina kasnije taj iznos je bio 5.200 dinara.
Analiza Narodne banke Srbije za period od 2012. godine do danas potvrdila je da je bilo isplativije štedeti u domaćoj valuti nego u evrima, bilo da je reč na kratak ili dugi rok.
Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprineli su makroekonomska stabilnost, stabilan kurs i visok nivo deviznih rezervi.
Preuzmite android aplikaciju.
