Novosađani obožavaju rituale. Ritual poput ispijanja jutarnje kafe u miru ili uz odabrano društvo, ritual nedeljnog ručka sa porodicom, ali i ritual odlaska petkom, subotom i nedeljom na Najlon.
Ja, doduše, najviše volim da odlazim petkom i subotom, jer se tada najveća novosadska pijaca pretvori u 38.000 kvadrata čistog buvljaka, dok nedeljom ta čar nestaje i pretežno se prodaju nove stvari.
Ipak, onomad, iz perioda u kome je moj deda, koji mi je u amanet ostavio ovu naviku, vršljao po istoimenoj pijaci, udarni dan je bio nedelja. Nedelji se kasnije pridružila i subota, a 2011. godine i petak.
A ukoliko ste se ikada zapitali zašto se pijačni dani nisu rasporedili i na ove regularne radne dane u toku sedmice, možda će vas odgovor jedne starice koja već deceniju prodaje na Najlonu zadovoljiti:
“Pa dete, kada bih morala ovde da sedim svakim danom čitave nedelje, kada bih stigla da nabavim robu?“
“Nabavim robu“ protumačite kao odlazak u Nemačku, dočekivanje dobavljača iz inostranih zemalja ili preturanje po gradskim kontejnerima, od volje vam.
Na ovoj pijaci danas se najviše prodaje polovna garderoba, a onda i kućni aparati, nameštaj, automobili i naravno, biciklovi!
Na tezgama sa garderobom obično se oblače odlučne žene koje znaju šta hoće i koje se, ukoliko im se nešto svidi, ne libe da se oko tog odevnog predmeta i otimaju sa drugom ženom.
Iako je velika zabluda da najsiromašniji stalež kupuje garderobu na ovoj pijaci, istina je potpuno suprotna, osobe koje se najviše oblače na Najlonu jesu one koje prate trendove i kojima je važno da im je odeća markirana, ali su pronašli “prečicu“ kako da dođu do inače skupih odevnih komada.
Prodavači najčešće ni ne znaju vrednost onoga što prodaju pa je tako vrlo verovatno da pronađete “Gucci“ torbu, original “Levis“ farmerice ili neku drugu markiranu krpicu za samo par stotina dinara.
Kada su kutije u pitanju, omiljene su mi one tezge “tri za sto“, mada se ponekad zadržim i na “sve za 50“, zavisi od aktuelne ponude.
U kutijama poređanim na zakupljenim parcelama nema čega nema. U njima možete naći tuđe uspomene (fotografije, beležnice), raznorazne igračke, maketice, tanjire, čaše, šoljice, ukrasne figure, nakit i još ‘bogznašta’.
Zapadne tu, ponekad, i neki kućni aparat koji je “malo prešao“, ali i neka totalna glupost poput obične korpice za nakit, koju će vlasnik tezge ceniti barem četiri puta skupljom nego ostale stvari samo zato što je procenio da vam se jako dopala.
Onda nastupa svađa. Ona je sastavni deo Najlona, i obično dolazi u periodu između pokušavanja da spustite cenu artikla koji vam se sviđa i odlaska kod čika Dragana na mekiku.
Nema u toj svađi nikakvih zlih namera, samo eto, svako tera svoje, pa kuda ko stigne. U najgorem slučaju možete stići do svojih kola ili autobuske stanice praznih ruku.
Savet je na Najlon krenuti praznih ruku, prazne torbe i bez posebne liste želja, jer je nepisano pravilo da ukoliko imaš nameru da nađeš nešto posebno, verovatno ga nećeš naći u onom moru novih i korišćenih stvari.
Sa takim stavom se, kažu Novosađani, dešava magija!
Uvek pronađeš nešto što nisi ni znao da ti treba, ali ti jako treba…
Danica Urdarević
Da li je bolje kupiti kuću u Futogu ili Kaću i koje su cene kvadrata?
Preuzmite android aplikaciju.
