Cena luka se udvostručila za prva tri meseca ove godine, a prema predviđanjima proizvođača, neće se zaustaviti ni u narednih mesec dana. Ovo povrće, kažu, neće biti jeftinije, jer ga nema, raste potražnja zbog predstojećih praznika, a i uvoz je pod znakom pitanja jer su i tamošnji proizvođači imali lošu sezonu.
U ovom trenutku kilogram luka se na pijacama kreće od 100 do najviše 200 dinara koliko košta na centralnim gradskim tržnicama.
U velikim trgovinskim lancima je od 139 dinara koliko staje u „Lidlu”, do 199 koliko košta u „Idei” i „Rodi”. Prema podacima sa sajta „Cenoteka” u „Maksiju” je 169, dok je u „Tempu” i „Disu” 159 dinara po kilogramu. Cene ovog povrća idu i više od 220 dinara, uglavnom u malim radnjama i kod preprodavaca koji, sasvim sigurno, koriste ovu situaciju da bi profitirali.
U velikim trgovinskim lancima prodaje se oko 80 odsto domaćeg luka, dok je ostatak iz uvoza, uglavnom Holandije. I dok ovih dana kupci računaju koliko košta južno voće i čude se što je kilogram banana jeftiniji od kilograma luka, proizvođačima, kako navode, ništa nije neočekivano.
Prema rečima Dragana Marinkovića, šefa proizvodnje u Poljoprivrednom gazdinstvu „Čurug” gde se luk proizvodi na oko 20 hektara, razlog poskupljenja je pre svega loša godina.
„Luka nije bilo dovoljno, a ni kvalitet nije bio najbolji da bi rod čuvali u hladnjačama. Proizvođači su gledali da ga što pre prodaju. Nekoliko poslednjih godina se dešavalo da ga držimo u hladnjači, a onda cena bude niža nego kada je skupljen sa njiva“ objašnjava Marinković.
Podseća da je cena oko Nove godine, kada su oni prodavali, bila između 60 i 70 dinara na veliko, dok je u maloprodaji koštao oko 120. Marinković napominje da je ovo očekivano stanje, s obzirom na manji prinos. Potvrđuje i da njih kao proizvođače zovu sa svih strana jer ove namirnice nema dovoljno.
Dr Žarko Ilin, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kaže da u ovom trenutku u skladištu ima oko hiljadu tona domaćeg luka, što pokriva tražnju narednih 15 dana. Posle toga stiže „srebrnjak”, a onda i jesenji luk iz zimske proizvodnje.
„Tačno je da smo imali sušnu prošlu godinu, a onda krajem avgusta i u septembru obilne kiše što je smanjilo prinose. Zbog takvih uslova luk nije mogao kvalitetan da uđe u skladišta, počeo je da se kvari, pa su velike količine završile na deponijama, a deo i u biogas postrojenjima“ navodi Ilin.
Preuzmite android aplikaciju.
