Цена лука се удвостручила за прва три месеца ове године, а према предвиђањима произвођача, неће се зауставити ни у наредних месец дана. Ово поврће, кажу, неће бити јефтиније, јер га нема, расте потражња због предстојећих празника, а и увоз је под знаком питања јер су и тамошњи произвођачи имали лошу сезону.
У овом тренутку килограм лука се на пијацама креће од 100 до највише 200 динара колико кошта на централним градским тржницама.
У великим трговинским ланцима је од 139 динара колико стаје у „Лидлу”, до 199 колико кошта у „Идеи” и „Роди”. Према подацима са сајта „Ценотека” у „Максију” је 169, док је у „Темпу” и „Дису” 159 динара по килограму. Цене овог поврћа иду и више од 220 динара, углавном у малим радњама и код препродаваца који, сасвим сигурно, користе ову ситуацију да би профитирали.
У великим трговинским ланцима продаје се око 80 одсто домаћег лука, док је остатак из увоза, углавном Холандије. И док ових дана купци рачунају колико кошта јужно воће и чуде се што је килограм банана јефтинији од килограма лука, произвођачима, како наводе, ништа није неочекивано.
Према речима Драгана Маринковића, шефа производње у Пољопривредном газдинству „Чуруг” где се лук производи на око 20 хектара, разлог поскупљења је пре свега лоша година.
„Лука није било довољно, а ни квалитет није био најбољи да би род чували у хладњачама. Произвођачи су гледали да га што пре продају. Неколико последњих година се дешавало да га држимо у хладњачи, а онда цена буде нижа него када је скупљен са њива“ објашњава Маринковић.
Подсећа да је цена око Нове године, када су они продавали, била између 60 и 70 динара на велико, док је у малопродаји коштао око 120. Маринковић напомиње да је ово очекивано стање, с обзиром на мањи принос. Потврђује и да њих као произвођаче зову са свих страна јер ове намирнице нема довољно.
Др Жарко Илин, редовни професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду каже да у овом тренутку у складишту има око хиљаду тона домаћег лука, што покрива тражњу наредних 15 дана. После тога стиже „сребрњак”, а онда и јесењи лук из зимске производње.
„Тачно је да смо имали сушну прошлу годину, а онда крајем августа и у септембру обилне кише што је смањило приносе. Због таквих услова лук није могао квалитетан да уђе у складишта, почео је да се квари, па су велике количине завршиле на депонијама, а део и у биогас постројењима“ наводи Илин.
Преузмите андроид апликацију.
