Znate li da u srpskoj kulturi postoji drveće koje se naziva svetim? Drvo postaje sveto činom osveštavanja, odnosno urezivanjem krsta u njegovu koru, a takvo drvo kasnije nazivamo “zapisom“.
Na taj način prostor na kome se određeno drvo nalazi dobija svoju svetinju. Za “zapis“ se obično bira krupan hrast, a ukoliko on nije prisutan može poslužiti i cer, brest, jasen ili divlja kruška.
Na ovakvo drvo ne sme se penjati, ne smeju mu se kidati plodovi, ni grane, a veruje se da će onom koji ga ošteti doći velika nesreća.
Zašto je hrast drvo-zapis?
Tvrdnja je srpskog istoričara religije Veselina Čajkanovića da je zapis nasleđen iz prethrišćanske religije Srba, u kojoj je imao ulogu hrama. Pod njim su se činile molitve i prinosile žrtve. Za zapis se najčešće birao hrast, drvo posvećeno Perunu, bogu gromovniku u staroj slovenskoj veri.
Naši preci se okupljali oko svetog hrasta da slušaju govor njihovih duhovnih nastavnika (magova, sveštenika, druida itd.), koji su donosili ljudima prosvetljena znanja. Takođe, zajedno sa njima su učestvovali u obrednim radnjama. Sa pojavom hrišćanstva svetih hrastova je bilo sve manje. Hrast nije izabran od strane naših predaka kao sveto drvo slučajno.
Mnogi ne znaju da hrastovi mogu da žive više od hiljadu godina. I ta činjenica je bila razlog zašto su ta stabla postala sveta. Pored toga, vertikalna pozicija stabla simbolički predstavlja konekciju sa višim sferama duha.
Za Badnje veče palimo badnjak, a to je obično grana hrastovog drveta:
Ovo drvo iz roda hrastova, još od vremena naših predaka, starih Slovena povezuje se sa slovenskim božanstvom munja i groma, bogom Perunom.
Nisu samo stari Sloveni hrastu pridavali veliki značaj, to su činili i Kelti, Grci, Gali i Rimljani, a kasnije smo počeli i mi.
I baš kao što hrast i na prvi pogled odaje utisak moći i dugovečnosti, on to uistinu i simbolizuje.
Vatra ima simboliku sunca, koje je izvor života i kako se veruje, vernicima donosi blagonaklone dane u predstojećem periodu. Davno se verovalo da velike vatre pomažu suncu da izađe i tako obasja i ogreje narod.
Kada se badnjak zapali on gori čitave noći, a vernici ga čuvaju i bdenjem iščekuju praznik rođenja Isusa Hrista.
Takođe, veruje se da pepeo koji ostane od paljenja badnjaka treba odneti u njive kako bi prinosi bili veći.
Preuzmite android aplikaciju.
