Mamine ili tatine oči? Voleli bismo da unapred znamo kakve oči će nam deca imati. Ali šta nauka kaže o tome?
„Genetika je čudo!“ Neretko čujemo tu rečenicu, a ponekad se ona i čini zaista tačna. Dokaz tome jeste upravo nasleđivanje boje očiju. Može vas iznenaditi ako se beba rodi sa plavim okicama, a oba roditelja su tamnooki.
Zašto postoje različite boje očiju?
U osnovi postoje tamne i svetle oči. Ako još produbimo podelu, postoje žute, smeđe i plave oči.
Jasno je da žuta boja oka ne postoji, ali žuta čini deo boje očiju, kao što su npr. zelene oči.
Zelene oči, pored plave imaju i malo žute boje u sebi. A to nam je poznato i kada koristimo tempere za slikanje, ako dodamo žutu boju plavoj, na platnu ćemo dobiti prekrasnu zelenu boju.
I upravo su one najređe, a isto tako i najmanje predvidive. Pa tako u kombinaciji sa svetlim očima, nemojte se iznenaditi da rezultat budu tamne oči kod deteta.
Količina pigmenta, preciznije melanina, u irisu (dužici) je odgovorna za boju očiju. Količina ovog pigmenta će odrediti da li će oči biti tamnije ili svetlije. Veća količina pigmenta će usloviti da boja očiju bude tamnija.
Zanimljivo je da je jedino iris pored otiska na prstu, jedinstven za svaku osobu, tako da se može reći da je i boja očiju jedinstvena.
Zapravo, plavi i zeleni pigment ne postoji, već se svetla boja očiju dobija kao posledica rasipanja svetlosti u delu irisa.
I upravo, oči svetlije boje, poput plavih i zelenih, su prisutnih samo kod ljudi evropskog porekla, dok su braon oči najčešća boja očiju u svetu.
Kako se nasleđuje boja očiju?
Važnu ulogu imaju 15 hromozoma u određivanju boje očiju. Geni OCA2 i HERC2 su ključni. Gen OCA2 (poznatiji kao R protein) odgovoran je za proizvodnju melanina, a tako direktno učestvuje u određivanju boje oka.
Oči će biti svetlije kada je manje i melanina.
Segment DNK, koji je sadržan u genu HERC2, kontroliše aktivnost OCA2 i tako određuje boju očiju koju će osoba dobiti rođenjem.
Kako u trci za boju očiju koju će dobiti vaše dete učestvuje više gena, proces je veoma kompleksan, pa se samo pretpostavlja na osnovu bliskih srodnika i roditelja. Međutim, moguća su i iznenađenja i naizgled nelogični rezultati.
U zavisnosti od kombinacija boja očiju roditelja, moguće su sledeće varijacije boje očiju kod deteta:
Izrazito svetla boja očiju se može javiti kod osoba čija je pigmentacija u dužici izuzetno smanjena. Ova pojava se dešava, jer dolaz do mutacije gena koji su odgovorni za proizvodnju i skladištenje melanina.
Bebe azijskog porekla, kao i tamnopute rase, najčešće rođenjem imaju smeđe oči i manje – više ostaju takve tokom čitavog života.
Sa druge strane, kod beba sa svetlim očima, do formiranja konačne boje oka, iris (dužica) menja nijanse nekoliko puta.
Bez obzira na put deteta, da li je svetlije ili tamnije, oči mogu biti i tamne i svetle. Neretko se viđaju deca izrazito bele puti sa tamnim okicama. Ali, čak i kod dece sa izrazito crnim očima, prvobitna boja oka može biti izrazito svetla.
Jako su retki slučajevi da se bebe rode sa dva različita oka, ali je i to moguće. To se dešava kada se spoje dva dominantna gena kod oba roditelja, pa se dužice na levom i desnom oku deteta mogu razlikovati.
Da bi se formirala konačna boja očiju potrebno je izvesno vreme. To je zapravo individualno, pa se kod nekih beba boja formira već u 2-3 mesecu života, dok će se kod drugih konačna boja formirati u periodu od nekoliko godina, a za to vreme će se dešavati mnoge promene u nijansi ili čak i boji očiju.
Postoji mišljenje da će se konačna boja očiju formirati, po prestanku dojenja i prelaska deteta na čvrstu hranu.
Međutim, većina stručnjaka se slaže da se konačna pigmentacija irisa formira do treće godine i nakon toga ona ostaje trajna.
Plave, zelene, smeđe, crne… sve su to boje koje našim očima daju pečat po kojem će nas ljudi upoznati, zapamtiti.
Jer, oči su ono što prvo zapazimo prilikom upoznavanja. Oči su „ogledalo duše“ i neretko mogu da otkriju kakvi mi zaista jesmo.
Jednostavne vežbe za sprečavanje bolova u očima od predugog gledanja ekrana
Preuzmite android aplikaciju.
