Gotovo svaki dečak pa i devojčica u jednom trenutku svog predškolskog ili ranog školskog života postane opsednut dinosaurusima.
Ta bića izumrla pre 65 miliona godina nekako su našla put do znatiželjnih dečjih umova. Deca znaju da imenuju i vrste, obožavaju da listaju knjige o dinosaurusima, gledaju crtane sa njima, a o igračkama da ne govorimo.
Naučnici tvrde da bar trećina dece koju proučavaju ima psihološki fenomen koji počinje da se javlja oko 18. meseca detetovog života. Imaju tako “jak” interes što nije loše, jer postaju pažljivija, posvećenija, raste im pažnja, ali i veština obrade informacija koje do njih dolaze.
Na primer, ako vaše dete zna svakog dinosaura poimence i još na primer je li biljojed ili mesožder, to je odličan temelj za dalje učenje, ali i za školu. Ovakvo intenzivno interesovanje u proseku traju između šest meseci pa do tri godine.
Za malu decu dinosaurusi su “bića” koja su oličenje nepoznatih i gotovo mističnih osobina. Tu su oštri zubi, velike kandže, ljuskasta tela, neobični udovi…
Kako da se pomirite s nečim tako velikim, strašnim i nepoznatim osim da ga upoznate i to tako dobro da saznate sve o njemu? Čak i to da su izumrli i da više ne hodaju zemljom. Ta spoznaja na decu može delovati vrlo umirujuće i pomoći im da se lakše nose s drugim zastrašujućim životinjama ili ljudima.
Ova bića uče decu ponajviše kako vrste nastaju i nestaju, te kako se privremeno prilagođavaju i preživljavaju.
Zainteresovanost za dinosauruse takođe pomaže deci da dobiju uvid u starost i vremensku crtu života na zemlji te cene ta zanimljiva bića koja su nekada davno postojala.
Neki naučnici veruju da fascinacija dinosaurusima nije ništa drugo nego davno ukorenjen instinkt lovca i lovine. Dakle, prema njihovim razmišljanjima, deca su vođena osnovnim nagonom “zanimljiv si mi jer bi u drugim okolnostima ja bio lovac a ti moja moguća hrana” ili “zanimljiv si mi jer bi ti mogao biti lovac, a ja hrana koja beži od tebe”.
Poljski psiholog Kazimir Dabrovski 1960-ih je predložio da postoji pet područja u kojima deca pokazuju intenzivno i “prekomerno uzbuđenje” ili “super-osetljivosti”. To su psihomotorno, taktilno, emocionalno, intelektualno te imaginacijsko područje. Ljubav prema dinosaurusima pokriva više od jednog područja.
Deca razmišljaju intelektualno, tražeći odgovore i objašnjenja na svoja pitanja. Te informacije potom prerađuju i svrstavaju u kategorije. Svakako uključuju i maštu uranjajući u nepoznati svet fantazije, izmišljajući priče koje možda imaju, a možda i nemaju veze s istinom.
Zašto je bitno pustiti dete da se igra samo
Preuzmite android aplikaciju.
