Иницијатива „Отворени Балкан” једини је корак напред за народе ових земаља, којима је поглед ка европској будућности постао уморан, замагљен и мрачан.
Драма апсурда доживела је своју ренесансу, и то на великој политичкој сцени. Бекетов комад „Чекајући Годоа” на редовном је репертоару у парламенту Северне Македоније, али се радња ове драме проширила на остале земље западног Балкана, које ишчекују пријем у Европску унију као што Владимир и Естрагон чекају Годоа. Лик Владимира тумаче лидери ових земаља, Естрагона њихови народи, а Годоа – Европска унија. Чинови се нижу, Годо се не појављује, епилог је и даље неухватљив.
Режију драме потписивао је Емануел Макрон, председник Француске, председавајуће земље ЕУ. Ипак, иновације које је у драму унео изазвале су негодовање публике, те је и сам схватио да одлагање епилога није више интересантно и да публика све више губи пажњу и стрпљење да представу одгледа до краја. Међутим, како је суфлер у лику Бугарске запетљао ситуацију на сцени, крај представе није ни на видику.
Kao што знамо, Бугарска оспорава македонски идентитет и језик, али и захтева промену Устава РСМ како би се у њега унела права Бугара који живе у Северној Македонији. За Македонце је то, наравно, неприхватљив сценарио и такву цену нису спремни да плате, посебно што о реципрочности нема ни говора, упркос одлуци Европског суда за међународна права о статусу Македонаца у Бугарској.
Tензије у Северној Македонији подигла је одлука Народне скупштине Републике Бугарске да се РСМ додели датум приступних преговора. Међутим, у дипломатским потезима Бугарске се више препознаје незадовољство крајњим ограничењима човекових потенцијала који доводе до несрећног живота, што је и те како препознатљиво код Гетеовог Фауста. Можда се и „Фаустов ђаво” у ЕУ појави пре „Годоа” на западном Балкану.
Симонида Кацарска, директорка Института за европска питања у Скопљу, рекла је за Танјуг: „Десет година, током грчке блокаде, одржавали смо подршку евроинтеграцијама, која је била тада чак 80 одсто. Бугарски вето је сада велики ризик, расте евроскептицизам. Још имамо стабилну подршку чланству – око 60 одсто”, додавши да би одговор грађана Македоније на питање да ли верују ЕУ – данас био потпуно другачији.
Билатерални сукоб између Северне Македоније и Бугарске утиче и на Албанију, будући да ни она не може ући у европску породицу сама, без интеграције осталих земаља западног Балкана, међу којима је и Србија. Тапкање у месту деценијама на путу ка ЕУ шта је друго него чекање „Годоа”? Премијер Албаније Еди Рама нагласио је ову метафору која најбоље осликава резултате Самита ЕУ и западног Балкана у Бриселу.
Ни овај, последњи самит није померио западни Балкан из места на путу европских интеграција. Сажетак исхода овог самита можда је најбоље дефинисао Александар Вучић, председник Србије: „Статус кандидата за БиХ – не; датум приступних преговора за Северну Македонију и Албанију – не; убрзање процеса за Црну Гору – не; визна либерализација за Косово – не; заобилазни приступ међусобног признања Србије и тзв. Косова и притисак да Србија уведе санкције – не. Шта сада? Можда ће бити боље у децембру?” Одговор не знамо, али на чекање смо већ навикнути.
Bosna i Hercegovina na listi visokorizičnih zemalja za putovanja
Преузмите андроид апликацију.
