Ime dobitnika Nobelove nagrade za mir obično bude saopšteno početkom oktobra, što znači da se stvar ubrzava jer u sledećih mesec dana favoriti imaju priliku da se istaknu i pobede ostale kandidate. Svake godine bude predloženo nekoliko stotina imena za Nobelovu nagradu za mir.
Prošle godine ih je bilo 343, a slično je i ove godine.
I ništa nije neuobičajeno, od predsednika Ukrajine do šefa NATO-a, mnogi kandidati predloženi za Nobelovu nagradu za mir 2023. godinu, povezani su sa ratom u Ukrajini ili su opozicija ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, ali to ne znači da su favoriti.
Prema statutu Fondacije Nobel, spisak kandidata se čuva u tajnosti najmanje 50 godina. Međutim, nekoliko hiljada sponzora, među kojima su parlamentaraci, ministri, bivši pobednici ili pojedini univerzitetski profesori, slobodno otkrivaju identitet svojih miljenika.
Jedan norveški lokalni zvaničnik iz populističke desnice predložio je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji je, po njemu, „postao simbol otpora ruskoj invaziji pokrenutoj 24. februara prošle godine”.
U konkurenciji su i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koga je predložio predsednik pakistanskog Senata zbog njegovih mirovnih napora „pre i tokom rata Rusije i Ukrajine”.
Jedan norveški poslanik je dostavio ime svog sunarodnika Jensa Stoltenberga za koga smatra da „zaslužuje nagradu za svoj primeran rad na mestu generalnog sekretara NATO-a u teškom periodu za Alijansu, a to je brutalna ofanziva protiv jedne mirne susedne zemlje”.
U prethodne dve godine nagrađeni su kritičari Kremlja.
Nobelovu nagradu za mir 2021. godine dobili su glavni urednik ruskog lista „Novaja Gazeta”, Dmitrij Muratov i filipinska novinarka Marija Resa za doprinos slobodi izražavanja koja je u njihovim zemljama ograničena.
Prošle godine, nagrada je otišla u ruke tri dobitnika, a to su ruska nevladina organizacija Memorijal kojoj je rusko pravosuđe naložilo raspuštanje, ukrajinski Centar za građanske slobode i zatvoreni beloruski aktivista Ales Bjaljatski.
Preuzmite android aplikaciju.
