Један од најзначајнијих московски дербија, свакако су утакмице између Динама и Спартака. Фудбалски клуб „Спартак“ су од његовог оснивања подржавали обични људи, а не војска, полиција или тајна служба. Зато је „Спартак“ стекао епитет „народног клуба“ док је са друге стране Динамо био клуб Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД), претечом КГБ-а.
У периоду пре Другог светског рата ови клубови су освојили два првенства, а први озбиљнији сукоб се догодио 1939. године. Црвено-бели су изборили финале Купа СССР победивши Динамо из Тбилисија (1:0). У одлучујућој утакмици, Спартак је победио Динамовце из Грузије, а неколико дана касније стигла је одлука да утакмица полуфинала мора да се понови.
Верује се да је на понављању меча инсистирао лично шеф НКВД-а, Лаврентије Берија, који је био и председника спортског друштва Динамо. Истина, у поновљеном дуелу Спартак је поново победио (3:2) али то је још више продубило Беријину мржњу према Спартаку. Део овог анимозитета се родио током Беријиних фудбалских играчких дана када је носећи дрес Динама из Тбилисија имао оштре дуеле са Николајем Петровичем Старостином , оснивачем Спартака.
Лично ривалство зачето на терену створило је позорницу за људску драму која ће се догодити током Другог светског рата. У марту 1942. Николај Старостин, заједно са браћом Александром, Андрејем и Петром(сви су били играчи Спартака), је осуђен на иницијативу Берије и послат у логор. Браћа су осуђена за издају ,страшан злочин у току трајања рата. Берија, неформални господар живота и смрти, дочекао је спретан тренутак да се обрачуна са спортским ривалима.
Пет година касније, Николај Петрович је био ослобођен. Василиј Стаљин се лично заузео за његово ослобођење, сину вође СССР је био потребан тренер за фудбалски тим. Остала браћа су имала мање среће, одслужили су пуне казне и пуштени су на слободу тек средином 50-их. Касније су све оптужбе одбачене и браћа Старостин су рехабилитована.
Ривалитет између ова два клуба је додатно продубљен током 1950-их/1960-их. У овом периоду Спартак и Динамо су се најчешће борили за титулу првака. На однос црвено-белих према Динаму утицао је и Старостин, који као челник спортског друштва Спартак није пропуштао прилику да оштро напада Динамо.
У каснијим деценијама анимозитет између Спартака и Динама се стишао. Тимови црвено-белих и плавих све су ређе заузимали највиша места на табели што је на крају довело да се страст у дуелима ових тимова стишала.
Осамдесетих година прошлог века почео је развој совјетске навијачке сцене. Тада су Спартакови навијачи имали нове непријатеље, Динамо Кијев и ЦСКА. Међутим, дешавали су се и сукоби са навијачима Динама. У последњим деценијама, руска држава је успела да се избори са нередима на трибинама а навијачи ових тимова је остало да чекају неког новог Јашина, Старостина Трофимова, Соловјова…
Петар Ђурђев, историчар
Zanimljiva istorija sa Pecom: Čovek koji je trebao da ubije Tita
Преузмите андроид апликацију.
