Projekat „Otvoreni Balkan“ pokrenuli smo kako bi pokazali da možemo i sami da učinimo mnogo toga pozitivnog, istakao je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.
Zaev je, u intervjuu bečkom dnevniku „Standard“, upitan zašto je pristupio inicijativi „Otvoreni Balkan“.
„To smo pre svega učinili jer želimo onim zemljama EU, koje su uzdržane prema proširenju, kao što su Danska, Holandija ili Francuska, da pokažemo da možemo i sami nešto pozitivno da uradimo“, objasnio je on.
Zaev je kazao da se radi o tome da poljoprivredni proizvodi brže stižu do tržišta u susednim državama.
„Mi smo poznati po našim dobrim proizvodima. Trenutno na granicama čeka uvek po 200 kamiona na prolaz. Zašto da ne pomognemo tim preduzetnicima time što bi rekli da se kontrola namirnica iz Makedonije prizna i u Srbiji? Radi se o međusobnom priznanju dokumenata“, dodao je on.
Zaev je kazao da će u sledećem koraku biti pokušano poboljšana kulturna saradnja, na primer, kroz saradnju filmske industrije.
Upitan za predstojeću posetu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Skoplju i o kojim temama bi Evropljani trebalo više da razgovaraju, Zaev je kazao da ponekad članice Unije zaboravljaju razlog saradnje.
„EU je najbolji projekat na svetu koji garantuje demokratiju i slobodu. EU nije savršena, ali je i najbolje kada je reč o pravima zaposlenih. Međutim EU mora ojačati procese odlučivanja, a to znači da male države ne mogu odmah biti tretirane isto kao i velike. Mora se voditi računa gde koliko ljudi živi i kakva je privreda. Takođe treba nagrađivati zasluge. To predviđa i novu metodologiju. Ako je neko dobar onda treba da napreduje, a ako ima loše rezultate onda bi trebalo da se vrati na startnu poziciju“, kaže Zaev.
On je kazao da Severna Makedonija u EU može deliti nešto pozitivno, a to je pokazala Ohridskim mirovnim sporazumom i ophođenjem prema manjinama, kroz jačanje lokalne samouprave.
To je, smatra, veoma koristan model ne samo za Bosnu i Hercegovinu, već i države EU koje imaju međuetničke probleme.
Na pitanje da li bi Severna Makedonija unela i spremnost za kompromisima u EU, Zaev je rekao da ta spremnost nije vidljiva u Uniji.
„Promenio sam ime zemlje i potom pobedio na izborima. I to zato što su građani počeli da veruju u budućnost. Kada sam 2018. sa tadašnjim grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom potpisao Prespanski sporazum, 85 odsto građana je bilo protiv. Pretili su mi, palili vatru ispred moje kuće, vladao je haos u zemlji, a i u Grčkoj je bilo protesta. Potom sam pobedio na izborima. To znači ako ozbiljno znaš da činiš nešto dobro za zemlju i građane onda moraš donositi odluke iako ih stanovništvo ne podržava i ne sme se misliti na sopstvenu karijeru“, objasnio je on.
Zaev je istakao da je to dobra poruka za Evropu, kao i da je i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju to objasnio i da se nada da su motivisani da pronađu rešenje.
„Ne radi se samo o pričanju, već o evropskom delovanju i onda mora biti jasno da se ne mogu više zaobići evropska pravila ili vrednosti“, dodao je Zaev.
Preuzmite android aplikaciju.
