Не треба чекати да заборавност постане свакодневна препрека или тражити оправдања, иако су нека попут коришћења мобилног телефона реална – ако се мождана магла продужи и не пролази, јавите се лекару.
Мождана магла је стање које може да погоди сваког, али су неке особе посебно рањиве. Најчешће погађа изложене хроничном стресу, особе који су прележале одређене инфекције, као и људе са хроничним болестима попут мултипле склерозе, дијабетеса, анемије, хормонских поремећаја или депресије. Заједничко за све њих је да су њихови организми дуготрајно изложени физичком или психичком оптерећењу, што слаби когнитивне функције.
Стрес и пандемија као покретачи: Зашто настаје мождана магла
Ово стање се манифестује кроз отежано памћење, смањену концентрацију и успорено размишљање. Све ове функције директно зависе од способности нашег мозга да складишти и користи информације неопходне за свакодневно функционисање.
Дуготрајан стрес ставља цео организам у стање сталне „приправности“. Мозак тада не ради пуним капацитетом, већ фокус помера на основне животне функције. Последица тога је слабија концентрација, смањена мотивација, проблеми са спавањем и конфузне мисли.
Пандемија Covid-19 додатно је појачала ове симптоме. Сам вирус, али и стрес услед пандемије изазвали су код многих људи дуготрајне проблеме са памћењем и фокусом. Многи пацијенти и месецима након инфекције осећају да нису „онакви какви су били пре“.
Друге болести и разлози које изазивају мождану маглу
Мождана магла се јавља и код других здравствених стања. Особе са мултипла склерозом, хормонским дисбалансима (на пример у менопаузи), анемијом, дијабетесом и депресијом често се суочавају са овим симптомима. Такође, старији људи и особе са проблемима равнотеже посебно су у ризику, јер губитак фокуса код њих може довести и до падова.
Како препознати проблем и помоћи себи ако се јавила мождана магла?
Ако симптоми попут заборавности и слабе концентрације трају дуже време или се погоршавају, важно је да се обратите свом лекару опште праксе или неурологу. Не треба чекати да заборавност постане свакодневна препрека.
Помоћи ће ако успорите и дате себи више времена за усвајање нових информација. Важно је понављати битне ствари, правити распореде и користити подсетнике, било дигиталне или писане руком. Такође, добро је смањити број задатака које радите истовремено, јер вишак обавеза додатно оптерећује мозак и повећава могућност грешака.
Савети за бржи опоравак
пратите распоред и водите белешке
држите важне ствари (кључеве, новчаник, телефон) на истом месту, како бисте их лакше налазили
смањите број паралелних активности и посветите се једном задатку у датом тренутку
боравите на свежем ваздуху, вежбајте и практикујте технике опуштања као што су медитација и вежбе дисања
не заборавите да је кисеоник неопходан за правилан рад мозга.
Када потражити помоћ?
Код већине људи мождана магла пролази спонтано, нарочито након опоравка од Цовид-19, обично у року од неколико месеци. Међутим, ако и после шест месеци тегобе не престају, или ако приметите да вам свакодневне активности постају све теже, обавезно потражите стручну помоћ.
Ко је у највећем ризику?
Најподложније можданој магли су особе које су прележале Цовид-19 и пате од post-covid синдрома, као и људи под хроничним стресом. Следе:
пацијенти са мултиплом склерозом
особе са хормонским поремећајима (менопауза, хипотиреоза итд.)
пацијентини који имају анемију или дијабетес
људи који болују од депресије и других менталних поремећаја
старије особе и оне које имају проблеме са равнотежом.
Најздравије воће за летње врућине – Припрема кожу за сунце и чува раван стомак
Преузмите андроид апликацију.
