Буџет АП Војводине износи рекордних 108.5 милијарди динара, а у њему се налазе и средства издвојена за прву фазу (од укупно две) реконструкције дворца Дунђерски у Челареву у износу од 130 милиона динара.
„Овај културно историјски објекат од изузетног значаја, иако је под заштитом државе, тренутно се налази у веома лошем стању. Захваљујући издвјањима из буџета дворац се спашава од даљег пропадања. На иницијативу општине Бачка Паланка комплекс дворца породице Дунђерски дочекаће неке светлије дане“, рекао је председника Скупштине општине Бачка Паланка Милан Чавић.
„Дворац је 1976. године поклоњен грађанима општине Бачка Паланка, његова имовина је јасно дефинисана. У власништву је Аутономне Покрајине Војводине, односно Републике Србије. Као споменик културе првог степена, заслужује да својом обновом и реконструкцијом засија старим сјајем и прикаже пун потенцијал. Биће реконструисана унутрашњост, спољашњост комплекса као и партнерни део са парком, а прилаз ће оживети постављањем нове калдрме, враћајући чар давних времена, од пре 180 година када је овај дворац и направљен“.
„Фебруар је предвиђен за завршетак прве фазе која је комплексна због враћања потпуне аутентичности, након тога уследиће друга фаза у којој ће се расписати набавка за реконструкцију и адаптацију овог комплекса, ракао је Чавић. По завршетку планирано је да овај комплекс оживи и служи грађанима Бачке Паланке као и грађанима Србије, да се организују културни догађаји, балови са симфонијским оркестром, изложбе, да постане и туристичка дестинација, јер заиста има шта да понуди“, истакао је председник Скупштине општине Милан Чавић.
Реч-две о самом дворцу и његовој архитектури.
Овај дворац је један је од најчистијих примера класицизма, који су Дунђерски усвојили. Налази се у пространом парку, као приземна грађевина правоугаоне основе, са низом прозора са равним профилисаним натпрозорницима подупртим конзолама у облику волуте, а у доњем делу са низ болустера. По обичају, фасадом доминирају жута, окер и бела боја. Особеност улазног трема који води до врата у дворац камен пешчар који се издваја због свог квалитета. Бочне фасаде су једнако обликоване. На источној страни налази се класицистички портик са степеништем која подржавају четири дорска стуба, тимпаном, степеништем и косим рампама за колски приступ. Зачеље дворца је решено са наспрамним истуреним делом и широким степеништем.
Парк је у својој суштини сачувао особености претходног власника, али је усавршен у време Лазара Дунђерског и његови планери су пратили европске трендове, укључујући и доношење егзотичног растиња, као што је дрвеће са Блиског Истока, Африке и Индије. Парк око дворца је вредан због заступљености ретког растиња.
Доста је историје исписано у просторијама овог дворца и једни од највиђенијих уметника Србије с краја 19. и почетка 20. века су били чести гости овог дворца. Најчешћи посетилац је био Лаза Костић а овде је и настала најлепша љубавна песма у српској поезији Санта Мариа Делла Салуте коју је Лаза посветио Ленку Дунђерски. Било је сликара, песника, вајара, а једни од најпознатијих посетилаца су свакако и српска краљевска породица Карађорђевићи.
Преузмите андроид апликацију.
