Из искуства знамо да ће нам дан на послу бити тежак након дугог изласка претходне вечери, али иако звучи парадоксално, више сна и није нужно добро за особе средњег и старијег животног доба. То је показало истраживање чији су резултати објављени у часопису „Nature Aging“.
Истраживачи са британског универзитета у Кембриџу (University of Cambridge) и шангајског Универзитета Фудан открили су да је седам сати сна ноћу идеално за људе у средњој или старијој животној доби и закључили су да више или мање сна од тога може негативно утицати на њихово ментално здравље и узроковати лошије менталне перформансе.
Истраживачи су проучили податке који су се односили на 500.000 одраслих између 38 и 73 године старости.
Испитаници су одговарали на питања о обрасцима спавања, о менталном здрављу и општем стању, а решавали су и когнитивне тестове. Истраживачи су имали приступ МРИ снимцима мозга и генетским подацима готово 40.000 испитаника.
Трајање сна утиче на когнитивне перформансе
Научници су открили да је превише или премало сна повезано са смањеним когнитивним перформансама.
Испитаници су били спорији при решавању тестова, имали су краћи распон пажње и лошије су решавали проблеме.
И њихово ментално здравље било је лошије, а код већине су примећени пораст анксиозности, симптоми депресије и лошије опште стање.
Појаснили су да су сметње током плитког сна (саставног дела дубоког сна) могућ разлог смањења когнитивних перформанси. Оне се повезују с накупљањем бета-амилоидних молекула.
Сматра се да ове протеинске наслаге, чије се велике количине налазе у мозгу пацијената који болују од Алцхајмера, доприносе смрти неурона.
Анализа снимака мозга такође је показала да постоји веза између неуједначеног спавања и разлика у структури можданих регија укључених у когнитивну обраду и памћење. Међу њима је и хипокампус, који се сматра центром за памћење.
Премало или превише сна могућ је ризични фактор у старијем добу
Истраживачи су открили да је редовних седам сати сна током ноћи идеално за когнитивне перформансе, општу добробит и ментално здравље људи средњег и старијег доба.
Иако у истраживању није објашњена узрочно-последична веза, резултати показују да премало или превише сна може представљати фактор ризика за когнитивни пад у старијем добу, тврде истраживачи.
– Не можемо са сигурношћу да кажемо да премало или превише сна узрокује когнитивне проблеме, али анализа у склопу које смо проучавали више појединаца током дужег периода потврђује ту тезу. Разлози због којих старији људи имају лошији сан комплексни су и под утицајем су наше генетике и структуре мозга – рекао је професор Јианфенг Фенг са универзитета Фудан у Кини.
Коауторка студије Барбара Сахакиан са Кембриџа је додала:
– Добар сан важан је у свим фазама живота, али посебно како старимо. Проналажење начина за побољшање сна могло би бити пресудно за одржавање доброг менталног здравља и изостанак когнитивног пада код старијих људи, посебно код оних који пате од психичких поремећаја и деменције.
Проблеми са сном у порасту су у свим старосним групама
Према немачком Друштву за истраживање и медицину спавања (DGSM), старије особе често пријављују потешкоће са спавањем, краће укупно трајање сна, више дремања током дана и повећану употребу таблета за спавање.
Ипак, све више потешкоћа са сном појављује се код свих старосних група широм света.
Само у Немачкој, у истраживању које је 2017. спровела осигуравајућа кућа „Techniker-Krankenkasse“, трећина испитаника жалила се на потешкоће са спавањем, док је сваки други испитаник казао да спава шест сати дневно или мање.
Према смерницама које је објавила Национална фондација за сан из SAD-a (NSF), одрасли би током ноћи требало да спавају од седам до девет сати. Међутим, дужина потребног сна може варирати од особе до особе.
Преузмите андроид апликацију.
