Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je u Oslo, gde će sutra i u utorak razgovati sa najvišim zvaničnicima Norveške.
Vučić će se tokom posete sastati sa kraljem Haraldom Petim, predsednikom Vlade Norveške Junasom Garom Stereom i predsednikom parlamenta Masudom Garahanijem.
Tokom posete, predsednik Vučić će se sresti i sa norveškim privrednicima iz energetskog sektora.
Poseta predsednika Srbije usledila je nakon skupa lidera Zapadnog Balkana o ulaganjima u obnovljive izvore energije.
Taj skup je organizovao predsednik Vučić 17. novembra zajedno sa Norveškom, pod nazivom „Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu“.
Učestvovali su, pored Vučića, i premijeri Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore, Edi Rama, Dimitar Kovačevski i Dritan Abazović, predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija, kao i zamenik ministra energetike i specijani izaslanik predsednika Vlade Norveške Andreas Eriksen.
Vučić je tom prilikom istakao da su u oblasti energetike potrebne brojne reforme, promena naših navika, ali i ogromna ulaganja, čak između 16 i 30 milijardi evra narednih godina, kao i da nema lakih ni jednostavnih rešenja, ali da se sve to mora prezdueti, jer ćemo se u suprotnom suočiti sa katastrofom.
Za sve vlade u regionu, jedno od najvažnijih pitanja je napredak u sektoru energetike, istakao je Vučić.
On je rekao da je ove godine konstatovano da u Srbiji postoje duboki suštinski problemi, i to ne samo kada je reč o diverzifikaciji snabdevanja gasom i naftom, već kada je reč o nama, našem staromodnom pristupu, starim tehonlogijama u termoelektranama.
Takođe, dodao je da ničeg novog nema ni kada je reč o hidropotencijalima, i da država nije u poziciji da poveća procenat obnovljivih izvora energije u ukupnoj ponudi i potrošnji.
„To znači da ćemo morati da sprovedemo mnogo reformi, da promenimo navike i da radimo na prilično drugačiji način“, naglasio je predsednik Srbije.
Zato smo, kazao je, i zamolili partnere iz Norveške, ali i Velike Britanije da pomognu, dodajući da su norveški partneri bili od velike pomoći, i posle nekoliko meseci tokom kojih su pomno pratili situaciju u Srbiji, imaju kratkoročne, srednjoročne i durgoročne predloge i postavljene prioritete, kada je reč o tome šta treba da uradimo.
Predsednik Srbije je i tokom boravka u Pragu rekao da Srbija zajedno s Norvežanima priprema energetsku strategiju, a pre nekoliko dana je i ministar finansija Siniša Mali rekao da je završena studija o daljem razvoju energetskog sektora u Srbiji koja je rađena sa jednom norveškom kompanijom i da će narednih nedelja biti doneta odluka o pravcu u kojem će energetski sektor biti razvijan.
„Narednih par nedelja ćemo da odlučujemo o tome koji ćemo scenario da usvojimo. Potrebno je da se milijarde ulože u energetiku, ali je ova kriza pokažala da, osim zdravstva i proizvodnje hrane, treći najvažniji stub suvereniteta i razvoja zamlje u buduhcosti je energetika, tako da ćemo se veoma ozbiljno posvetiti tome“, rekao je Mali.
Eriksen je na konferenciji u Beogradu 17. novembra pozvao zemlje Zapadnog Balkana da sarađuju u oblasti energetike i nalaženju rešenja za uvođenje većeg stepena obnovljivih izvora energije (OIE), kao i postizanju ciljeva zelene trenzicije.
On je ponudio pomoć Norveške, njenih kompanija i iskustva koje imaju u toj oblasti kao zemlja koja 90 odsto svojih potreba za energijom zadovoljava iz OIE.
Naglasio je da je bliska saradnja zemalja u regionu sa fokusom na razmeni enegenata neophodna.
Eriksen je rekao kako zelena tranzicija mora da bude fer proces za koji moraju da budu pronađena održiva rešenja i dodao da to može da se postigne samo u otvorenom dijalogiu zemalja regiona uz međusobno poverenje i posvećenost.
Eriksen je tada najavio da će predsednik Vučić za dve nedelje posetiti Norvešku, kako bi tamo bili nastavljeni razgovori o saradnji i oblasti OIE.
Vlada Srbije je u septembru potpisala ugovor s norveškom firmom „Rystad Energy“ o konsultantskim uslugama za unapređenje energeskog sektora Srbije.
Norveška ima velike rezerve nafte i prirodnog gasa u Severnom i Norveškom moru, a obiluje i mineralima i šumama, i u velikoj meri koristi i hidroenergiju.
Takođe, jedan je od lidera u zelenoj tranziciji i korišćenju obnovljivih izvora energije.
Norveška je najveći evropski dobavljač gasa i veliki svetski proizvođač nafte i u toj zemlji očekuju da će naredne godine proizvoditi 4,3 miliona barela nafte dnevno, što je za 200.000 barela nafte više nego u ovoj godini.
U 2021. robna razmena između Srbije i Norveške je iznosila 142,64 miliona evra (izvoz 26,1 miliona evra, a uvoz 116,54 miliona evra).
U 2020. robna razmena je iznosila 68,11 miliona evra (izvoz 18,71, a uvoz 49,41 miliona evra).
Najveći domet saradnje Srbije i Norveške ostvaren je u oblasti investicija u iznosu od 1,36 milijardi evra.
Norveška je jedan od najvećih bilateralnih donatora u Srbiji – različitim programima pomoći, kroz donacije i tehničku pomoć u proteklih 15 godina obezbedila je oko 216 miliona evra razvojne pomoći.
Turistička organizacija Beograda druga u svetu po uspešnosti, prvi London
Preuzmite android aplikaciju.
