Споменик Милунки Савић откривен је данас у Београду, а том приликом премијер Србије Милош Вучевић поручио је да је, захваљујући тој српској хероини, читав свет могао да разуме колико Срби цене и љубе слободу.
Ово је први споменик који је Милунка Савић добила у Београду и налази се на углу улица Браће Јерковић и Мештровићеве, на Вождовцу, где је провела последње године живота.
„Престони град Београд, постављањем овог споменика, враћа мали део дуга жртви и херојству Милунке Савић. Њен ратни подвиг служиће будућим поколењима као пример јунаштва, пожртвовања и љубави према слободи, према народу своме. Захваљући Милунки Савић, читав свет је могао да види снагу родољубља српске нације, да разумеју колико Срби цене и љубе слободу. Нека је вечна слава и нека се памте сви подвизи Милунке Савић“, изјавио је Вучевић.
Оценио је да је Први светски рат представљао време страшног суда и голготе, али и васкрса српског народа.
„У вртлогу сурове борбе, поред мушкараца, на бојно поље смело су ступиле и неустрашиве Српкиње. Њихова храброст, пожртвовање и несебичност оставили су дубок траг у војној историји“, рекао је Вучевић.
Док су њихови мужеви, браћа и очеви били у рововима, додао је премијер, српске жене су преузеле на себе терет одржавања породице и целог друштва.
„Постале су стожер породице, села и нације. Њихова снага и одлучност били су видљиви у свим сферама живота“, оценио је премијер.
Указао је и на то да је бугарски окупатор током Првог светског рата сматрао да су Српкиње „живи центар српског духа“, као и да су сматрали да су жене намоћнији фактор „србизма“.
Вучевић је додао да су тада бројне српкиње врховима својих бајонета исписале нове странице славе српског оружја, навевши да је једна од њих управо била Милунка Савић.
Премијер је подсетио да је Милунка током једног боја на Дрини сама заробила 20 аустријских војника, као и да је током Горничевске битке сама заробила 23 бугарска војника.
Оценио је да српском народу не требају јунаци из научне фантастике, филмова и стрипова, јер улицом српских градова ходали су и ходаће, како је истакао, див јунаци, чије подвиге и дела не могу да опишу ни најбољи писци епске фантастике.
Премијер је закључио да се захвално српство данас, подижући овај споменик, сећа неустрашиве ратнице Милунке Савић.
Министар културе Никола Селаковић рекао је да је Милунка Савић у себи сабрала све најбоље вредности нашег народа, племенитост, хуманост, родољубље, храброст и човекољубље.
„Милунка Савић није само име и презиме, Милунка Савић је систем вредности, то је систем коме се овај народ напокон враћа. То је систем вредности коме треба да тежимо, то је систем вредности на који треба да се угледамо“, поручио је Селаковић.
Он је поздравио и дародавце споменика, представнике компаније Дунав осигурање, Банке Поштанска штедионица, Телекома Србије, компаније ДПЦ, јавног предузећа Погребне услуге Београд.
Указао је да је Милунки на споменику, у једној руци пушка, са којом се борила од 1912. до 1918. године, а у другој девојчица, па је подсетио је да је Милунка, поред своје кћерке, усвојила још троје деце, као да и да је подигла 32 сирочади.
„Данас то кажемо овде, када живимо у времену, у којем је људима мрско да роде и једно дете када то могу. А она је једно родила, троје усвојила и 32 отхранила. То је 36 женске чељади, 36 мајки које су даље рађале“, напоменуо је Селаковић.
Будућим мајкама, министар је послао поруку.
„Учините добро дело и дајте кћеркама име Милунка. Сачувајмо и то лепо српско име од заборава, а тако ћемо сачувати и у својим срцима чувати тај систем вредности коме је припадала, за који се борила и који је стварала, наша велика Милунка Савић“, рекао је Селаковић.
Председница градске скупштине Вождовац Ивана Томић Илић подсетила је да је Милунка била велика ратница и нежна и брижна мајка.
„Иако је у пензију отишла као чистачица, одгајила је три усвојене ћерке и 32 сирочади. Када је требало да се брани отаџбина, била је у првим редовима, а била је и брижна, нежна и храбра мајка, која је жртвовала све за своју децу“, навела је Томић Илић.
Додала је да се Милунка никада није пожалила на свој положај и да је била поносна на Србију до краја живота, као и да је оставила у аманет причу о бесмртној српској ратници, коју познајемо као српску Јованку Орлеанку.
Председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Никола Филиповић подсетио је да је Милунка ступила 3. октобра 1912. у Војску Краљевине Србије као прва жена у историји српског ратовања, у четнички одред Војводе Вука.
Напоменуо је да је Милунка учествовала у ослобођењу Косова и Метохије, Скадра, као и да је Бугаре „потукла“ 1913. године.
У име Удружења ратних добровољаца захвалио је председнику Србије Александру Вучићу и премијеру Милошу Вучевић на, како је истакао, изузетно побољшаном статусу бораца, и јачању положаја припадника Војске Србије, а поготово припадница Војске, на шта би сигурно била поносна и Милунка Савић, додаје Филиповић.
„Српска је то хероина, српско је то јуначко семе. Живела Милунка Савић, живели ратни доборовољци, живела Србија“, поручио је Филиповић.
Државној церемонији откривања споменика присуствовали су и заменица градоначелника Београда Весна Видовић, државни секретар у Министарству спорта Марко Кешељ, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, потомци Милунке Савић, велики број грађана, представника војске, цркве, ветерана.
Присуствовали су и председница Надзорног одбора компаније Дунав осигурање Татјана Вукић, председница Извршног одбора компаније Ивана Соковић и члан Извршног одбора компаније Мило Марковић.
Компанија Дунав осигурање помогла је подизање споменика.
У оквиру церемоније одржан је и културно-уметнички програм.
Споменик је откривен уочи њеног рођендана, а аутори споменика су Зоран Ивановић и Јелена Атанасковић.
Српска хериона Милунка Савић (1892-1973) се као добровољка борила у Балканским и Првом светском рату од 1912. до 1918. године и била је пример смелости и јунаштва.
Била је четири пута рањавана у борбама за слободу отаџбине и постала је најодликованија жена Великог рата (Првог светског рата).
Носилац је седам одликовања међу којима су војничка златна Карађорђева звезда са мачевима, Златна медаља за храброст „Милош Обилић“, француска официрска Легија части…
Њено јунаштво поштовали су адмирал Емил Гепрат, генерали Морис Сарај, Франше д’Епере, престолонаследник Александар Карађорђевић, војвода Живојин Мишић.
Vučić: Dobri razgovori sa predstavnicima EU, važan signal koji se šalje investitorima
Преузмите андроид апликацију.
