Rudarstvo je duboko ukorenjeno u istoriju naše države još od srednjeg veka, pa do dana današnjeg, a biće i naša budućnost, izjavio je predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević prilikom današnje posete Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja Resavica.
Predsednik Vlade se sa ministarkom rudarstva i energetike Dubravkom Đedović Handanović spustio u jamu „Ravna reka“ u sklopu Resavice i razgovarao sa zaposlenima povodom Dana rudara, koji se u Srbiji svečano obeležava od 1955. godine, u znak sećanja na veliki štrajk rudara u Senjskom rudniku, započet 6. avgusta 1903, kada su se rudari prvi put organizovano suprotstavili zarad zaštite svojih prava.
Čestitajući rudarima njihov praznik, premijer je istakao da Srbija duguje zahvalnost i obavezu prema 38.000 rudara, koji generacijama mukotrpno rade u teškim uslovima.
Niko nema pravo da ih potcenjuje, da ih unižava i niko nema pravo da im zabranjuje da rade. Zahvaljujući ovim radnicima i rudarima, možemo da napunimo naše mobilne telefone, rade nam svi kućni uređaji, kompjuteri, jer imamo struju. Ko god tvrdi drugačije, laže i obmanjuje građane Srbije. Mi nećemo da sprovodimo politiku koja će da zabrani ovim ljudima da rade, da žive, a rudarstvo je razvojna šansa Srbije i verujem da su nam bogom dani svi prirodni resursi i prirodna bogatstva koje imamo, kazao je Vučević.
Premijer je podsetio da na ovom prostoru postoje veoma ozbiljne tradicije uspešnog rudarstva još od srednjeg veka.
Despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, doneo je još 1412. godine Zakon o rudarstvu. Srbija je imala rudnike baš ovde gde se nalazimo, to je deo nas i država nam je na ovome nastajala. Nama to pripada i nemamo pravo da izgubimo šansu da se razvijamo, rekao je Vučević.
Dodao je da je zadovoljan hrabrošću i marljivošću rudara, ali da nije zadovoljan visinom njihove plate, iako je ove godine povećana 10 odsto.
Da nema države, Resavica ne bi radila, a želim da imamo snage da u narednom periodu investiramo u bolje uslove rada, da zanovimo opremu koja je stara čak i 40 godina. Za sve druge projekte tek kada se dobiju sve garancije za zdravlje ljudi, onda ćemo da pričamo i o njima, kada dobijemo garancije da nije ugrožena priroda, onda ćemo da pričamo i o eksploataciji, poručio je premijer.
Inače, Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, koje je premijer danas posetio sa ministarkom rudarstva i energetike, formirano je 1992. godine objedinjavanjem devet rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom u jedinstveno preduzeće za proizvodnju uglja na teritoriji Republike Srbije. U rudnicima Vrška Čuka, Ibarski rudnici, Rembas, Bogovina, Soko, Jasenovac, Štavalj, Lubnica i Aleksinac, JP PEU Resavica svake godine proizvede više od pola miliona tona veoma kvalitetnog uglja, a u prvim sedam meseci ove godine proizvodnja je povećana za četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.
U Boru i Majdanpeku danas će biti organizovan bogat program
U Srbiji se danas obeležava Dan rudara u znak sećanja na veliki štrajk rudara u Senjskom rudniku, koji je počeo 6. avgusta 1903, kada su se rudari prvi put organizovano suprotstavili zarad zaštite svojih prava.
Povodom Dana rudara, koji se u Srbiji svečano obeležava od 1955. godine, u Boru i Majdanpeku danas će biti organizovan bogat program, najavljuju iz Samostalnog sindikata metalaca Srbije i iz kompanije Srbija Ziđin Koper.
Samostalni sindikat metalaca održaće svečanost u hotelu „Albo“ u Boru dok program svečanosti koje su i ove godine, u saradnji sa gradskom upravom Bora, pripremile dve Ziđinove kompanije, počinje tradicionalnom rudarskom budilicom koja će ovoga jutra proći svim većim gradskim ulicama i naseljima.
Na platou Doma kulture je u organizaciji Srbija Ziđin Koper i Narodne biblioteke Bor priređena izložba fotografija „Zeleni horizonti: Umetnost održivog rudarstva“, dok Muzej rudarstva i metalurgije u holu hotela „Jezero“ priprema izložbu „Savremena skulptura u bronzi“.
Turistička organizacija Bora će na Borskom jezeru, organizovati tradicionalnu izložbu suvenira, rukotvorina i predmeta starih zanata, koja će biti prodajnog karaktera.
Najavljeno je da će u oficijelnom delu najboljim radnicima Srbija Ziđin Koper i Srbija Ziđin Majning biti dodeljena nagrada „Inženjer Šistek“, najviše priznanje koje se uručuje za doprinos razvoju kompanije, a koje je ustanovljeno 1968.
Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković uputio je pismo rudarima u kojem je naveo da Dan rudara nije samo prilika da se proslavi ta profesija, već i da se osvrne na sve izazove i postignuća koja su oblikovala tu profesiju.
„Rudarstvo je srž naše ekonomije i kulture, a vi ste ti koji svojim trudom i posvećenošću doprinosite razvoju i napretku naše zemlje. Vaša hrabrost i odlučnost suočeni sa svakodnevnim izazovima, zaslužuju naše najdublje poštovanje. Svaki od vas igra ključnu ulogu u osiguravanju da resursi koje iznosimo iz zemlje budu korišćeni na održiv i odgovoran način“, naveo je Marković.
On je u pismu naveo i da borba za sigurnost i dostojanstvo na radnom mestu nikada ne prestaje.
„Kao sindikat nastavićemo da se zalažemo za sve što je potrebno kako bismo osigurali da svaki rudar ima sigurno i dostojanstveno radno okruženje. Verujemo da je svaki radnik zaslužio pravo na sigurnost, pravednu nadoknadu i poštovanje, i učinićemo sve što je u našoj moći da to postignemo“, rekao je Marković.
On je rudarima poželeo sreću, zdravlje i prosperitet.
„Neka vam Dan rudara donese radost i ponos na sve što ste postigli. Ujedinjeni, možemo prevazići sve prepreke i nastaviti da se borimo za bolju budućnost za sve nas“, poručio je Marković rudarima uz rudarski pozdrav „Srećno!“
U najstarijem rudniku za eksploataciju uglja u Srbiji, Senjskom rudniku, 6. avgusta 1903. na pedesetogodišnjicu rudnika, došlo je do prvog organizovanog štrajka rudara, a povod je bilo otpuštanje sa posla njih trojice i nesreće koja se prethodno dogodila.
Nakon devet dana štrajka, rudari su izborili povratak svojih drugova na posao, ali i kraće radno vreme i besplatan „olaj“ za svetiljke, odnosno uopšte poboljšane uslove za rad.
Pre prihvatanja 6. avgusta kao Dana rudara, nakon Drugog svetskog rata, u Srbiji su rudari obeležavali kao esnafski praznik, slavu, odnosno zaštitnika Svetog Prokopija i crkva u Senjskom rudniku posvećena je tom svecu.
Iako je rudarstvo u obnovljenoj Srbiji zaživelo tek polovinom 19. veka, na ovom prostoru postoje veoma ozbiljne tradicije uspešnog rudarstva u srednjem veku.
U srednjovekovnoj Srbiji postojali su čuveni rudnici poznati na širem evropskom prostoru kao Novo Brdo, Brskovo, Rudnik i drugi.
Još prvih decenija 15. veka Srbija je bila među najvećim proizvođačima srebra u Evropi, koje je tada u odnosu na zlato imalo bitno višu vrednost nego danas.
Relativno bogatstvo i privredna snaga onovremene Srbije poticali su odatle.
Bogatstvo Dubrovnika takođe je izvorno poticalo od trgovine rudom iz Srbije, posebno od prerade glamskog srebra.
Još sredinom 13. veka, u vreme kralja Uroša I (1243 – 1276) u Srbiju se doseljavaju Sasi, rudari nemačkog porekla, iz Erdelja, tada Ugarska, kako bi radili na rudarskoj proizvodnji.
O značaju i obimu te delatnosti svedoči i postojanje posebnih pravnih spomenika. Sačuvan je tako „Rudarski zakonik“ Despota Stefana, obiman pravni dokument koji je regulisao brojne oblasti rada i života rudara u Srbiji 15. veka.
Predsednik Vučić danas obilazi radove na izgradnji Nacionalnog stadiona u Surčinu
Preuzmite android aplikaciju.
