Вршњачко насиље је све учестали проблем у школама. Према статистичким подацима, готово половина ученика доживи неки вид насиља. Како би се вршњачко насиље зауставило, родитељи, образовне институције и држава морају међусобно да сарађују.
Шта је вршњачко насиље?
На почетку, морамо да направимо разлику између понашања које има елементе агресије и понашања које се може дефинисати као насиље. Понашање које има елементе агресије је ситуационо, не понавља се и нема за циљ да другоме нанесе штету. Као што сама реч каже, насиље је када неко нешто ради “на силу”. Вршњачко насиље је свако понашање којим се некоме наноси штета, понавља се дужи временски период и однос снага између починиоца насиља и жртве је неравноправан односно насилник има моћ над жртвом.
Постоји четири типа вршњачког насиља:
Вербално насиље – изговарање или писање ружних и увредљивих речи;
Социјално насиље – чињење штете нечијој репутацији или односима;
Физичко насиље – повређивање тела или ствари особе;
Дигитално насиље – насиље које се одвија уз коришћење електронске технологије путем друштвених мрежа, сајтова и сл.
Зашто родитељи последњи сазнају?
Вршњачко насиље није лако препознати због тога што жртве често мисле да су саме криве, да са њима нешто није у реду и да је то разлог зашто их други киње и понижавају. Деца често крију то да су жртве вршњачког насиља јер их је срамота или се плаше да ће родитељи интервенисати одласком у школу након чега ће бити одбачени од стране вршњака. Крију своју патњу, затварају се у себе и неретко праве као да је све у реду. Најчешће покушају да се изборе са тим сами али како немају капацитете за то, ситуација измакне контроли па родитељи сазнају прекасно.
Како да препознамо вршњачко насиље?
Избегавање одласку у школу;
Попуштање у оценама;
Промене у апетиту (смањен или појачан апетит);
Промене у спавању (несаница, будјење у току ноћи, ноћно мокрење);
Стомачне тегобе, главобоља, промене на кожи;
Промене у расположењу (варирање расположења, раздражљивост, повлачење у себе, социјална анксиозност).
Разговарајте са својим дететом о вршњачком насиљу
Како бисте благовремено реаговали, први корак је да будете у току са животима своје деце. Изаберите неко место на ком се дете осећа безбедно и посветите му пажњу. Постављајте му једноставна питања и пажљиво слушајте одговоре. Прихватите да проблем постоји, да није у реду да се било ко тако понаша и уздржите се од негативних коментара. Дете мора да зна да је ок што је узнемирено и да је то нормална реакција на насиље. Најважније, морате му дати до знања да није криво за то што се догађа. Ако свом детету објасните да нека деца малтретирају своје вршњаке јер не знају разлику између лепог и ружног понашања биће му лакше да схвати да оно није криво за насталу ситуацију. Морате свом детету да објасните да дете које наноси насиље имитира понашање других људи и/или има проблема код куће и мисли да ће умањити свој бол тако што ће учинити да се и други осећају лоше.
Дете мора да се осећа безбедно, да ћете му помоћи али да нећете урадити ништа без договора са њим. Пожељно је да са дететом причате о томе која је стратегија најбоља за решавање његове ситуације. На пример, ако насилник зове ваше дете ружним именима, дете може само да му каже да престане. Али ако је у питању физичко насиље, онда је боље решење да се обратите наставнику, разредном старешини, директору школе.
Шта предузети ако вршњачко насиље не престаје?
Ако се вршњачко насиље понавља и/или сматрате да се школа није разумела озбиљност ситуације, можда би требало да узмете у обзир и неку од следећих могућности: потражите савет правника, обратите се полицији, поднесите жалбу Министарству просвете Републике Србије или државном омбудсману.
Digitalno nasilje među decom- kako ga prepoznati i zaustaviti?
Преузмите андроид апликацију.
