Danas, 14. oktobra sa početkom od 18 časova održaće se prateći program „Vrišti i šapući mojim glasom: razgovor o izložbi“ u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.
„Vrišti i šapući mojim glasom: razgovor o izložbi“ deo je pratećeg programa izložbe „Hormonology. Talks and Recognitions“ Edite Kadirić i Maje Rakočević Cvijanov, kustoskinje Suzane Vuksanović.
U četvrtak, 14. oktobra od 18 časova u Galeriji S Muzeja savremene umetnosti Vojvodine publika će biti u prilici da učestvuje u razgovoru sa Jelenom Janev, vajarkom i profesorkom na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Pre druge polovine 20. veka, glas umetnica bio je retkost. Žena je bila interpretirana, tumačena, viđena kao tajanstvena, strana, fascinantna, muza, ali gotovo uvek kao drugost, kao nikada potpuno odgonetnuta.
Telesne, hormonske, mesečne i menstrualne, porođajne, menopauzne muke i promene trpljene su u tišini. Žene su vaspitane da ćute i trpe fizičku bol i promene raspoloženja i mentalnih stanja koje telesni procesi nose i da očekuju samo prećutnu podršku drugih žena.
Tek kada su umetnice dobile svoj glas, i figurativno, poput Keti Kolvic i Luiz Buržoa, i bukvalno poput Joko Ono, predstava ženskog tela i ženske osećajnosti i seksualnosti u umetnosti dobija autentični pečat proživljenog.
Edita Kadirić i Maja Rakočević Cvijanov, svaka na svoj način, nastavljaju to nezaustavljivo otvaranje dubokih, tajnih, a opet svakoj ženi prepoznatljivih trenutaka slabosti, nesavršenosti, i sa druge strane neizmerne snage i poleta, plodnosti i nege, porađanja u boli, radosti stvaranja, umetničke koliko i telesne.
Jelena Janev (Beograd, SFRJ, 1972) je vajarka.
Bavi se vizuelnim umetnostima, pre svega skulpturom i umetničkom instalacijom, i umetničkim radom u oblasti scenskog dizajna.
Godine 1998. diplomirala je, a 2004. magistrirala vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Godine 2021. stekla je zvanje Doktor umetnosti – scenski dizajn na studijskom programu Scenski dizajn, na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. Doktorirala na temu „Majčinstvo i rodni stereotipi u umetnosti: umetničko delo scenskog dizajn“.
Imala je deset samostalnih izložbi, u koje su ubrojani i performansi i scenske minijature, i preko trideset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Bosna i Hercegovina).
Dobila je Godišnju nagradu Akademije umetnosti za skulpturu (1997) i Nagradu Oktobarskog salona grada Novog Sada za skulpturu (1997), za skulpture „Portret šlem“ i „Portret kompas“.
Bila je učesnik po pozivu više međunarodnih vajarskih i umetničkih simpozijuma, između ostalih simpozijuma skulpture u terakoti velikog formata „Terra“ u Kikindi (2002) i simpozijuma skulptura livenih u gvožđu „Iron Tribe“, u Las Vegasu, Novi Meksiko, Sjedinjene Američke Države (2007).
Njena skulptorska instalacija „Bez naziva – Floating in Space“ od 2003. godine je u vlasništvu Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, a skulpture u terakoti velikog i srednjeg formata u stalnoj su postavci simpozijuma „Terra„. Grupa skulptura „Dialogue“ je od 2007. godine u umetničkoj kolekciji univerziteta New Mexico Highlands University, Las Vegas, Novi Meksiko, Sjedinjene Američke Države.
Predaje na Katedri za umetnost, Odsek za umetnost i dizajn, Departmana za arhitekturu i urbanizam, FTN, Novi Sad.
Preuzmite android aplikaciju.
