U Sremskim Karlovcima je pod predsedništvom patrijarha Josifa Rajačića započeo Blagoveštenski sabor, jedan od poslednjih crkveno-narodnih sabora Srba u Habzburškim zemljama.
Na osnovu privilegija dobijenih od Beča, zatražena je posebna teritorija za Srbe pod nazivom Vojvodina Srpska, sa vojvodom na čelu i sopstvenom administracijom, ali Ugarski sabor potom nije želeo ni da razmotri te zahteve.
Održavanje Sabora odobrio je austrijski car Franc Jozef, ali ga je dvor u Beču iskoristio jedino da zaplaši nelojalni deo mađarske aristokratije i umanji njihove aspiracije.
Sabor je ipak značajan za istoriju Srba u Vojvodini, kao i srpskog naroda uopšte, jer je jasno naglasio da se ne slaže sa ukidanjem „Vojvodine srbske i tamiškog Banata“, obrazovane posle revolucije 1848/9.
Preuzmite android aplikaciju.
